Razočaravajuće turističke atrakcije
Naravno, postoje izuzeci i od ovog pravila. Recimo, Ajfelova kula je stvarno ogromna, a pogled s njenog vrha je zapanjujuće upečatljiv. S druge strane, ima i određenih atrakcija koje ne zaslužuju takav epitet. Ovo je nekoliko primera takvih.
Mona Liza - Najpoznatija slika na svetu čuva se u muzeju Luvr u Parizu. Ali ona bi mogla opasno da vas razočara. Osim što je mnogo manja od onog što biste mogli da očekujete, ispred nje je obično toliko mnogo turista da je nepodnošljivo boraviti u istoj prostoriji s toliko ljudi, a sliku pri tom možete videti samo s prilične udaljenosti.
I dok se vi tako gurate da vidite Mona Lizu propuštate pregršt zadivljujućih eksponata u Luvru, koji su možda manje izvikani od Mona Lize, ali svakako vredni pažnje.
Stounhendž - O ovoj "hrpi kamenja" verovatno ste pročitali i čuli svašta, ali u stvarnosti ovaj lokalitet je živa dosada. Izuzetak je prolećna ravnodnevnica kada se okupe razni druidi, veštice i vešci, da proslave svoj praznik.
Osim velikog kamenja poslaganog na zanimljiv način, na toj livadi nema više ničega što može da vas zainteresuje. S druge strane, taj bi nedostatak mogla da nadoknade druga zanimljiva, drevna sela, poput obližnjeg Ejvbarija, praistorijskog kruga kamenja s muzejom, koji se nalazi samo 40 kilometara dalje od Stounhedža.
Tajms skver - Odlazak na Tajms skver često se pokaže kao veliko razočaranje zbog ogromnog broja ljudi koji tamo cirkulišei, i zapravo nije zanimljiv ako ne vidite njegovo najbolje ruho. Umesto danju, posetite ga noću između osam i deset uveče, kada se pale svetleće reklame i nema toliko saobraćaja koji izaziva stres.
Prošetajte razgledajući velike reklame, ali se suzdržite od kupovine, jer se na Tajms skveru uglavnom nalaze radnje koje imaju svoje objekte širom sveta, pa i kod nas, samo što su cene na toj lokaciji slude. Posle šetnje uskočite u podzemnu železnicu i odvezite se na večeru do Junion trga, Tribeke ili Vest Vilidža.
Sikstinska kapela - Rim je bogat kulturnim i istorijskim lokalitetima koje vredi pogledati. Koloseum je veoma impresivan, istorija Foruma će vas vratiti u drevno rimsko carstvo, ali ima i određenih svetski poznatih lokaliteta koji i nisu toliko impresivni kao što to verovatno mislite. Sikstinska kapela jedno je od takvih mesta.
Ako se nađete u Rimu, Vatikan bi deinitivno trebalo da posetite, ali nemojte žuriti u nadi da ćete prestići gomilu i na miru pogledati Mikelanđelova remek dela. Jednom kada uđete u Sikstinsku kapelu naći ćete se u crkvi krcatoj turista, s mnoštvom čuvara koji uzvikuju "No photo!". Umesto toga na miru razgledajte Vatikanski muzej.
Kamen dvorca Blarni - Istraživanje sprovedeno 2011. godine nad 13.000 ispitanika pokazalo je da je kamen dvorca Blarni u Irskoj najprecenjenija turistička atrakcija u Evropi, pa je čak 73 odsto ispitanika predložilo da je jednostavno - preskočite.
Priča ide ovako: kako bi svojim pokoljenjima ostavio nešto da ih podseća na njega, Kormak MakKarti je 1446. godine izgradio dvorac na vrhu kojeg je na jedan veliki kamen vapnenac uklesao natpis na latinskom, koji u prevodu glasi: "Kormak MakKarti Jaki sagradio je ovaj dvorac leta Gospodnjeg 1446". U početku je to bila samo spomen-ploča koja se nalazila na vrhu kule, ali stotinak godina kasnije rodila se legenda.
Kraljica Elizabeta je htela da se irske vojvode obavežu na vernost engleskoj kruni, ali Kormak MakKarti je kraljičine predstavnike dočekao sa dugim, lepo sročenim i laskavim govorima u kojima je davao samo prazna obećanja. Kada joj je predstavnik, drhteći od straha i očekujući kaznu, doneo izveštaj o poseti irskom vojvodi, kraljica je iznenada počela da se smeje i rekla: "To je tipično za vojvodu od Blarnija. Uvek jedno kaže, a drugo misli!".
Na osnovu te njene izjave nastao je neobičan običaj — ljubljenje spomen kamena dvorca Blarni, koji svake godine pohodi na hiljade ljudi, kako bi izvršilo taj neobični ritual. Posetioci žele da poljube taj kamen jer onaj ko to učini navodno postaje vrlo rečit.
Međutim, sam čin ljubljena kamena i nije baš spektakularan. Prvo se morate popeti na vrh dvorca koji je svojevremeno bio najbolje zaštićeni dvorac u tom delu Irske sa zidovima debljim od pet metara. A kad konačno dođete do vrha, morate čekati u redu da biste poljubili kamen. Pošto dođe red na vas, morate leći i nagnuti se naopačke, držati se rukama za gvozdene šipke i glavom ući u procep kako biste mogli da usne približite kamenu.