Slede hapšenja zbog Štedionice

Milionska prevara: Nacionalna štedionica ekspresno se našla u privatnim rukama

Aktuelni sporovi u srpskoj policiji, napadi na pojedine njene čelnike, kao i smene koje će uslediti, između ostalog povezane su upravo sa istragom o NŠ, ali i još nekim slučajevima. Naime, jedan deo policije je rešen da jednom zauvek oduva prašinu sa nikad procesuiranih afera, dok je drugi pod političkim pritiskom da se istrage zaustave ili uspore.

Ono što je utvrdila istraga jeste da je poslovno potpuno iracionalnim odlukama, NŠ kao državna banka, postala za male pare - privatna.

- Kada je osnovana štedionica, 26. decembra 2001. godine, državna preduzeća koja su imala novac finansirala su je kupovinom akcija po ceni od 3,5 miliona dinara po akciji. Izdate su 104 akcije, vrednosti 364 miliona dinara. Kupili su ih osnivači, JUMBES banka za 140 miliona dinara, Beopetrol za 35 miliona dinara, koliko je isto kupila i Ju garant banka - kaže izvor "Vesti" iz istrage.

Banke nisu htele posao?!

Jedno od objašnjenja o tome zbog čega je baš Nacionalna štedionica dobila sladak posao isplate stare devizne štednje dao je bivši ministar finansija Mlađan Dinkić koji je rekao da "nijedna druga banka nije bila zainteresovana za posao", ali nema nikakvog traga da je bilo kome to i ponuđeno.
Štedionica je formirana uz svu pomoć države, dat joj je posao, tržište i drugi državni resursi, iako je bila privatna banka. Imala je sve privilegije koje niko u državi nije imao, zahvaljujući Dinkiću, tvrde u Savetu.

Zatim. 20. maja 2002. usledila je odluka da se izda druga emisija akcija u vrednosti 180 miliona dinara.

- Ovog puta se dozvoljava privatnim firmama da kupe akcije, ali po ceni od 100.000 dinara. Samo pet meseci kasnije, cena akcija je pala 35 puta! Najveći kupci su firme Skvadra, Pima, Principal eksport import, Dajners klub, sve iz Beograda. Većina uplata obavljena je preko Euroaksis banke u Moskvi. Na taj način su privatne firme, na mala vrata, postale vlasnici Nacionalne štedionice, za čije su osnivanje većinu kapitala dale državne firme. Bez tendera Nacionalnoj štedionici dat je posao isplate stare devizne štednje vredan 4,5 milijardi tadašnjih nemačkih maraka. Možete samo zamisliti kolike su profite ostvarile te privatne firme - kaže izvor "Vesti".

Policija sumnja da su iza privatnih firmi koje su kupovali akcije NŠ i u kasnijim emisijama, preduzeća bliska tadašnjim vlastima. Sumnja se da iza njih stoje Vuk Hamović i Vojin Lazarević.

Dinkić čeka kraj istrage

Dinkić je istakao da je spreman za saradnju sa nadležnim organima u vezi sa slučajem Nacionalne štedionice, navodeći da je o tome razgovarao i sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi "raščistio sve neistine" koje su izgovorene o njemu.
- Kompletan proces ulaska privatnih akcionara u NŠ desio se, a da me niko nije pitao. Nisam bio ovlašćen da reagujem, jer tada nisam bio ministar finansija. Za proces preuzimanja udela u državnim bankama pita se samo Ministarstvo finansija, a ja sam tada bio guverner - rekao je Dinkić.
U svakom slučaju, proces koji bi mogao da usledi biće pravi test za srpsko pravosuđe.

Slučaj Štedionice je jedan od najvećih koji je pokrenuo vladin Savet za borbu protiv korupcije. Tadašnja predsednica Saveta Verica Barać 2005. godine je rekla da je primer Štedionice "najveći poraz demokratske vlasti od 5. oktobra do danas". Podsetimo na reči pokojne Verice Barać iz 2005. godine:

"Štedionica je napravljena zbog isplate stare štednje, a emisija obveznica od 4,5 milijarde maraka po osnovu štednje bila je u to vreme najveća emisija hartija od vrednosti u ovom delu Evrope. Radilo se, kako kažu bankari, o najsočnijem bankarskom poslu. Iz toga proističe pitanje zašto taj posao nije poveren nijednoj državnoj banci, na primer Poštanskoj štedionici? Ako se smatralo da državne banke ne mogu to da obave, zašto taj posao nije dodeljen na tenderu?", pitala se tada Baraćeva.

Odgovora do danas nema.

Tužilaštvo je o celom predmetu bilo na vreme obavešteno, ali punih osam godina nije reagovalo, što ukazuje na zavisnost pravosuđa od izvršne vlasti.

Ovaj slučaj je najosetljiviji od svih iz "paketa 24" ne samo zato što je reč o poslu isplate stare devizne štednje, već zbog toga što je posao sprovodio sam državni vrh. Jedan od prvoprozvanih u slučaju je bivši ministar finansija Mlađan Dinkić koji je u vreme osnivanja banke bio guverner NBJ, dok je Ministarstvo finansija vodio Božidar Đelić. I jedan i drugi negiraju da su učinili bilo šta nezakonito. Krajem decembra 2012. Dinkić je rekao da "na taj slučaj treba da se stavi tačka u istražnom postupku i da se javno kaže kako je bilo.

"Ako je neko kriv treba da odgovara, a ako nije, od onih koji su napali očekuje izvinjenje", poručio je tada Dinkić.

Demokrate brane Đelića

U povodu zahuktavanja slučaja NŠ, Demokratska stranka je saopoštila krajem prošle godine da je Vlada Srbije na Đelićevu inicijativu krajem 2003. godine i početkom 2004. usvojila zaključke u kojima se zahteva od svih državnih organa da zaštite interes Srbije.
"Od državnog tužioca se tražilo da, kao jedini organ nadležan za pokretanje sudskih postupaka, podnese tužbu radi raskida ugovora kojim je državna imovina preneta Nacionalnoj štedionici, a od Narodne banke da poništi dokapitalizaciju Štedionice kojom su povezana lica došla do vlasništva bez njenog odobrenja".
DS dalje navodi da su "određene of-šor firme potom iskoristile pristup tom državnom novcu za kupovinu akcija NŠ na kojima su kasnije napravile veliki profit", a da su ta ista sredstva služila određenim firmama za trgovinu strujom sa EPS.