Ćerku našla posle 25 godina

- Pamtim svaki trenutak svog porođaja. Sećam se babice Mileve Đorđević koja me je porodila, i koja mi je saopštila strašnu vest: "Majko, rodili ste devojčicu, ali je dete mrtvorođeno" - seća se Milijana. Sa velikim bolom pokušavala je da prihvati da će morati iz porodilišta da se vrati bez bebe, ali sumnja nije prestajala.

- Istog dana, samo u drugoj smeni, medicinska sestra mi je donela bebu na podoj. Rekla mi je: "Majko, šta čekate? Spremite se da nahranite dete". Plačući sam joj odgovorila da mi je beba umrla - priča Milijana i dodaje da i danas veruje kako joj je sestra tada htela da "otvori oči".

Nakon višegodišnje pretrage dokumentacije Milijana je saznala da su se tog dana u Gradskoj bolnici u Beogradu porodile još dve žene - Naila i Ružica.
 

- Nas tri rodile smo dve devojčice i jedno defektno dete koje je, kako se kasnije ispostavilo, preminulo. Naila je rodila to defektno dete, pa su joj dali Ružičino dete, a Ružici je pripalo moje - kaže Milijana potkrepljujući svoje tvrdnje kopijama bolničkih dokumenata.
 

Od preduzeća "Pogrebne usluge" dobila je potvrdu da ni jedna beba sa prezimenom Čumić nije sahranjena. Nakon što je prikupila dokaze, Čumićeva je podnela krivičnu prijavu.

Za "Vesti" kaže da je Slobodan Nešović, u to vreme tužilac Trećeg opštinskog suda u Beogradu bio izuzetno korektan.

Pročitajte još: * Mafija ukrala 10.000 beba?!

Međutim, kada su zajedno sakupili svu dokumentaciju i otkrili da bi jedna od dve devojčice zaista mogla da bude njena kćerka, od republičnog javnog tužioca stiglo je uputstvo kojim zabranjuje da sud naloži DNK analizu, čime bi se utvrdilo koja je devojčica zaista njena. Kako kaže Milijana, zabrana je obrazložena tvrdnjom da je slučaj "eventualno zastareo".

- Tražila sam da se slučaj vodi radi utvrđivanja identiteta, a takvi slučajevi ne zastarevaju - kaže Čumićeva.

Susret sa ćerkom Milijana je 2002. u jednom selu kod Obrenovca pronašla svoju Anu. - Sačekala me je na kapiji, ne znajući ko sam. Srce mi se steglo. Izgledala je kao ja njenih godina. Predstavila sam joj se kao tetka Milijana. I njeni "roditelji" su me lepo primili. Sve sam im ispričala. Ana je u jednom trenutku rekla: "I ja sam rođena sa istom težinom kao i vaša kćerka". Nakon nekoliko kontakata telefonom, Ana je posetila svoju nesuđenu porodicu u Beogradu. Milijana kaže da se Ana teško suočila sa istinom i da još uvek odbija DNK analizu.   Lažni podaci u protokolu - Ja sam se porodila u pet sati i 45 minuta, a ne, kako stoji u porođajnom protokolu, u 6,30. Kad sam dobila otpusnu listu, videla sam da na njoj piše težina deteta 2.400. Moja devojčica nije bila teška 2.400, već 2.850. Pisalo je i da je nedonošče iako je moje dete rođeno sa punih devet meseci - podseća Milijana.   Ne postoji zapisnik o smrti U registru matične službe Milijanino dete je zavedeno pod četiri razna broja. U Gradskoj bolnici ne postoji ni prijava, ni zapisnik o smrti novorođenčeta. Načelnik bolnice rekao joj je, međutim, da je njeno dete ipak po rođenju dobilo broj, što znači da je bilo živo. Milijana je potom angažovala inspekciju, koja je konstatovala da nema potvrde o smrti niti zapisnika sa obdukcije.