Spasimo srpsku školu!

Preti ukidanje dopunske nastave: Danica Mirković sa grupom svoji đaka

Bez konkretne i koordinisane akcije u koju moraju da se aktivnije uključe i zainteresovani roditelji, zatim nastavnici, diplomate Republike Srbije, te nadležna ministarstva Nemačke i Srbije, dopunska škola će se nakon 40-ak godina postojanja jednostavno - ugasiti!

- Naredne godine, već u februaru ispunjavam uslove za penziju i prestajem da predajem maternji jezik mojim učenicima - kaže za "Vesti" Danica Mirković, koja je angažovana u "Sentgrafenšule (Zentgrafenschule) u Frankfurtskom naselju Sekbah.
Katica Stanimirov i Milorad Borković

- Roditelji mojih sadašnjih đaka su samoinicijativno sastavili peticiju koja će sa njihovim potpisima biti poslana na adresu školskih vlasti u Frankfurtu ( Staatliće Shulamt ) i u kojoj se traži da mi se omogući da nastavim sa poslom barem do kraja ove školske godine da bi deci u nemačka svedočanstva (Zeugnis) bilo upisano da su cele školske godine pohađala i dopunsku školu na srpskom jeziku.

Kontakt i prijave

Svi naši zemljaci koji imaju decu školskog uzrasta i zainteresovani su da pohađaju nastavu na srpskom jeziku u pokrajini Hesen, mogu da se jave (radnim danom od 8 do 12 sati) na telefon Centralnog saveta Srba 069-3600-9670 (na isti broj može se poslati i faks). Kontaktirati se može u i putem elektronske pošte na adresu info@zsh-online.org.
- Od velike je važnosti da nam se javi što više roditelja, jer samo masovna podrška ovoj inicijativi može dati neki rezultat - ističe Katica Stanimirov.

- Verujem, s obzirom na slične slučajeve i situacije koje su već imale moje kolege, da će se tom zahtevu izaći u susret. Ali to je u suštini manji deo problema - ističe naša sagovornica.

Saradnja sa SPD

Katica Stanimirov i Milorad Borković

Katica Stanimirov dodaje da bitka ni u kom slučaju nije izgubljena i ističe primer pokrajine Severna Rajna - Vestfalija, gde se dopunska nastava i dalje finansira iz državnog budžeta.

- Tamo je na vlasti stranka SPD, pa se njihovoj pobedi nadamo i na narednim izborima u Hesenu, jer bi tada sve bilo mnogo lakše. Sa njima, naime, imamo čvrst dogovor i obećanje da će se dopunska nastava i dalje finansirati iz pokrajinskog budžeta. Ali, i ako oni ne pobede nećemo odustati od naših zahteva - kaže Stanimirov za "Vesti".

Naime, prema njenim rečima, nema naznaka da će je neko naslediti na njenom radnom mestu, pa će na teritoriji celog grada Frankfurta za dopunsku školu na srpskom jeziku, nakon njenog odlaska, ostati angažovana samo još jedna nastavnica - Mirjana Antanasijević, koja radi u naselju Bornhajm.

Angažman roditelja

Podrška: Generalni konzul Aleksandra Đorđević

U konzulatu u Frankfurtu su do detalja upoznati sa situacijom oko dopunske škole, a Aleksandra Đorđević, generalni konzul Srbije u metropoli na Majni, ističe da su spremni da daju svaku vrstu neophodne podrške nastavnicima, kao i našim građanima koji se zalažu za opstanak nastave na srpskom jeziku.

- Kod nas u konzulatu su se često organizovali skupovi koji su se bavili ovom problematikom, ali moram reći da smo primetili i blagu nezainteresovanost roditelja koji se u veoma malom broju odazivaju na skupove gde se govori o tom problemu - kaže Aleksandra Đorđević.

- Njoj su školske vlasti, međutim, broj časova ograničile na 12, tako sve i da hoće ona ne može mnogo povećati broj đaka kojima predaje - dodaje nastavnica Mirković.
- Znate, kad se nastava na jednom punktu, koji je godinama funkcionisao, "ugasi" veoma je teško kasnije ponovo okupiti decu i roditelje i formirati odeljenja.

Vrh prioriteta?

Katica Stanimirov ističe da u rešavanju problema pokušavaju da uključe i Kancelariju za dijasporu Republike Srbije, kao i naše Ministarstvo obrozavanja sporta i kulture.
- U kontaktima koje smo kao Centralni savet imali sa Kancelarijom za dijasporu, rekli su nam da ako dokažemo da zaista ima veliki broj naših zemljaka koji su zainteresovani za dopunsku školu u Hesenu, da će rešavanje tog problema biti stavljeno za vrh njihovih prioriteta - ističe Katica Stanimirov.

- Činjenica je da su nemačke vlasti u Hesenu donele još pre 15 godina odluku da prestaju sa finansiranjem dopunskih škola, ne samo za srpske nego i svih koje su to tada funkcionisale pri redovnim nemačkim školama - kaže za "Vesti" Katica Stanimirov, i sama prosvetni radnik, ali i član uže uprave Centralnog saveta Srba pokrajine Hesen, te nemačkog sindikata " GEW" (Gewerkschaft Erziehung und Wissenschaft).

Po njenim rečima, naš nastavni kadar se već godinama osipa, nedavno je u penziju otišao i dugogodišnji predsednik aktiva nastavnika Milorad Borković, a na njihova mesta ne dolaze mlađi kadrovi da ih zamene.

- Mi smo već pokrenuli široku akciju, za sada u Vizbadenu, Darmštatu i Riselshajmu, da tu, da tako kažem, nepravdu - ispravimo. Naime, zastupamo stanovište da bez obzira na činjenicu da Nemačka više nije "gastarbajterska" već useljenička zemlja, roditelji dece srpskog porekla, koji ovoj državi godinama plaćaju porez, imaju pravo da ta država njihovoj deci organizuje i nastavu na njihovom maternjem jeziku, kao što je to bilo i godinama unazad. Peticije i inicijative takvog sadržaja već su pokrenute u tri pomenuta grada, a uslediće i u Frankfurtu, Ofenbahu i Langenu - zaključila je naša sagovornica.

Država bez pravog odgovora

"Vesti" ni posle dvodnevne potrage nisu uspele da dođu do pravog odgovora kako i kada će država rešiti problem nastavnog kadra za decu naših ljudi u dijaspori koja žele da pohađaju časove srpskog jezika u Frankfurtu i drugim gradovima pokrajine Hesen.

Aleksandra Radović

U Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja kažu da nema razloga za bojazan da će nastava biti prekinuta. Država Srbija spremna je da pomogne u opstanku tih škola, a prema rečima koordinatorke za dopunsku nastavu na maternjem jeziku Aleksandre Radović, garancije pruža i konzulat.

Ona u izjavi za "Vesti" ističe da je za nastavak časova neophodno da se ispoštuje Pravilnik koji je izdalo Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

- Sredstava je malo i zato moramo da se striktno pridržavamo Pravilnika i da poštujemo proceduru koja podrazumeva da se utvrdi tačan broj dece i da roditelji potpisom garantuju da će ona pohađati nastavu. Da bi se časovi održavali, neophodno je da se prijavi najmanje 24 učenika i da to budu deca od sedam do 15 godina starosti - kaže Radovićeva i objašnjava da će kada časovi krenu, biti upoređivani spiskovi đaka na početku i kraju godine, na osnovu čega će se utvrditi da li je potreban jedan ili više nastavnika.

Pravilnik Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, kako su precizirali u sektoru za međunarodnu saradnju ovog Vladinog resora, nalaže da svaki roditelj koji potpisom garantuje da će dete pohađati časove, ispiše i tačnu adresu stanovanja i da ti spiskovi dece budu dostavljeni Konzulatu u Frankfurtu, Ministarstvu i koordinatoru za dopunsku nastavu na maternjem jeziku.

- Prema pravilniku roditelji prve godine finansiraju nastavu, a ukoliko se grupa dece održi, ona se priključuje mreži Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja - kažu u ovom Ministarstvu. D. DEKIĆ