Rat počeo sa Zelenog venca

Predosećajući ipak da će tu biti važan deo grada, braća Aleksa i Stojan Simić, viđeni ljudi i političari u doba kneza Miloša, odlučili su da podignu svoje kuće upravo iznad Šanca. Aleksa je jednu kuću sagradio 1840. na mestu nekadašnje bare, i tako postao rodonačelnik Zelenog venca, današnje četvrti u najprometnijem delu Beograda.

U prizemlju je otvorio kafanu, a prvi zakupac bila je jedna Nemica, gospođa Herman. Ona je dve godine ranije krenula sa mužem šeširdžijom i troje dece iz otadžbine u Srbiju u potrazi za boljim životom. Muž se usput razboleo i umro. Supruga ga je sahranila i nastavila dalje.

Raj za divlje guske Bara koja je stajala na mestu današnjeg Zelenog venca dugo je bila omiljeno lovište Beograđana na divlje patke i guske. Sredinom 19. veka je planirana za isušuje, jer je tu trebalo da počne gradnja Narodnog pozorišta. Od plana se odustalo, a pozorište je izgrađeno nedaleko odatle, na današnjem Trgu republike.

Kako je od muža naučila šeširdžijski zanat, pokušala je da se od njega izdržava u Beogradu. Nije joj išlo, pa je zakupila kafanu od Alekse Simića. Gospođa Herman je bila je veoma vredna i uredna, i njena kafana je brzo došla na dobar glas. Na spratu je držala sobe za noćenje.

Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog lišća. Tako je kafana dobila ime Zeleni venac, a prema njoj i okolina. Kafana je preživela oba svetska rata, a srušena je šezdesetih godina prošlog veka da bi se na njenom mestu podigla autobuska okretnica.

Zeleni venac se mnogo kasnije pročuo prema drugoj svojoj kafani. Zvala se Zlatna moruna, i ušla je u istoriju kao zborno mesto revolucionara političke družine Mlada Bosna, koji su stanovali u okolnim ulicama.

U Zlatnu morunu je u proleće 1914. na ime jednog od članova Nedeljka Čabrinovića iz Bosne stiglo pismo sa beleškom zagrebačkog lista Srbobran o dolasku austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevo. Sa Nedeljkom su bili mladobosanci Trifko Grabež i Gavrilo Princip. Tako je ova kafana na Zelenom vencu postala polazna tačka za atentat na Ferdinanda u Sarajevu, Principovom rukom izvršen, što je bio povod za Prvi svetski rat.