"Ne otimaju se o mene"
- Čin stvaranja je ono što je najvažnije, to je ono zbog čega se bavim ovim poslom. To je trenutak kada igram, kada sam na sceni, kad snimam, i kada kao glumac živim punim životom. Divan je osećaj kad dobiješ nagradu, čini te srećnim. Mada, za mene, uvek je to bilo neočekivano. Nagrada je znak da su ljudi primetili i da cene ono što ste uradili, i žele da vam uzvrate. Predavala sam se maksimalno svakoj ulozi, sa željom da na najbolji način dočaram lik, onako kako ga je zamislio pisac, sledeći instrukcije reditelja, dodajući nešto svoje, gradeći ga uz pomoć partnera - kaže Vera Čukić.
Da li ćemo vas uskoro videti u nekoj novoj roli na filmu, televiziji ili u teatru?
- Pojavi se s vremena na vreme neka uloga, ali se baš ne otimaju o mene. Od teatra sam se odvojila, iako sam u Narodnom pozorištu provela tri decenije, bila prvakinja Drame, ostvarila neke od najznačajnih uloga u svojoj karijeri. Ali, ne znam da li ću ikad više zaigrati u pozorištu... Poslednja predstava u kojoj sam igrala bio je "Putujuće pozorište Šopalovića". Volela sam je, imala sam neobičan zadatak i izazov, dobro je prolazila kod publike, sala je uvek bila prepuna. Iznenada je skinuta sa repertoara, bez nekog velikog objašnjenja.
Zastala s pisanjem
Vera Čukić je napisala roman "Perle od vode"
- Ranije nisam imala mnogo slobodnog vremena za pisanje, a sada je tu, ali ga ne koristim, jer sam zaokupljena drugim stvarima. Zastala sam sa pisanjem treće knjige, koja ima tek ispisanih 50-ak strana.
I samo da znate, rad na njoj sam započela mnogo pre nego sam saznala da sam dobila nagradu "Pavle Vuisić". Kažem ovo, jer je glavni lik novog romana žena koja je umetnik i dobija nagradu za životno delo. Moja junakinja je mnogo starija od mene, i njena priča je sasvim drugačija. Posle slavlja ona odlazi svojoj kući u kojoj nema nikoga. Tokom noći priseća se celog svog života i svodi svoje životne račune. |
Odlazite li kao gledalac u pozorište ili bioskop?
- Ne! Čak ni televiziju više ne gledam kao ranije, svela sam i to na razumnu i zdraviju meru. Slušam "Dnevnik", pratim šta se dešava, ali dozirano, opuštenije, sa manjim grčem.
Da li ste pratili možda neku latino ili tursku seriju?
- Kada vidim da neka serija, film ili emisija privlači pažnju javnosti, da se o njoj piše i govori, i ja pogledam da vidim o čemu se tu radi. Međutim, nisam pratila latino, niti turske serije osim "Ezela" koji je odlična serija i vrhunski urađena.
Rođena ste Beograđanka, ali vreme uglavnom provodite sa suprugom Gordanom Mihićem u vašoj vikendici van grada?
- Uživamo u svojoj oazu mira u prirodi. Divno nam je u našoj kući na selu, vazduh čist, cvrkut ptica, mir, daleko od gradske vreve, idilično, jedino što nema životinja kao na drugim seoskim imanjima. Ranije smo leto provodili ovde, a minule dve godine smo tu mnogo češće nego u gradu. Svaki trenutak trudimo se da provedemo napolju, u dvorištu ili dugim, lepim šetnjama. Ovde su mi prozori stalno otvoreni, što je u gradu nemoguće zbog buke, prljavštine, smoga. Trudim se da živim sa što manje stresa. A opet Beograd je blizu, na pola sata vožnje autom, tako da lako i brzo mogu da dođem, obiđem prijatelje, pogledamo izložbu koja me zanima.
Filmski debi uz Pavla Vuisića- Tokom karijere često sam radila zajedno sa Pavlom Vuisić. Bio je perfekcionista u poslu kojim se bavio i svi su ga voleli. Sa njim sam igrala od 15. godine, od filma "Kroz granje nebo". Bio je to moj filmski debi, gde sam dobila glavnu žensku ulogu. Snimalo se gotovo dve godine u Kranjskoj gori. Kada je počela montaža, desilo se da je razlika bila ogromna u mojim kadrovima s početka i na kraju snimanja, jer sam u međuvremenu odrasla, promenila se, od devojčice sam postala devojka. Tako sam morala ponovo da uradim brojne scene i kroz to ostvarenje stasala sam u glumicu.
Nije ni Tasovac svemoguć- Ivana Tasovca, novog ministra kulture i informisanja ne poznajem lično, ali znam da je sjajan organizator, menadžer, i kako bi se to modernim jezikom reklo - PR kulture. Njegov pokojni otac je bio moj divan kolega, Predrag Tasovac, pa je Ivan |