Srbija u očima Zapada (3): Bolnice kao u Africi

- Mi smo u penziji i shodno tome nekako najviše gledamo na zdravstvene usluge u Srbiji. Bolnice su zapuštene a teško je dobiti odgovarajuću pomoć. Nebriga za ljude se vidi na sve strane - kaže Ljubica.
 

Mile se slaže sa suprugom da se nekada u Srbiji daleko bolje živelo:

- Ja sam srčani bolesnik i neophodno je da praktično imam stalno nadzor lekara. Nažalost, kada smo u Beogradu to je veliki problem. Velike su gužve ako hoćete kod doktora, a morate da čekate čak i na hitnu pomoć!

- Neodgovornost vlada na svim poljima. Niti ima kontrole niti samokontrole. Malo ko radi valjano svoj posao. Ovog leta smo bili tri meseca kući i primetio sam šta radi jedan čistač ulica.
 

On svaki dan počne posao oko sedam sati ujutro, ali već oko devet sakrije svoja sredstva za rad u nekom dvorištu ili žbunju i nestane u nepoznatom pravcu. Pojavi se negde pred kraj vremena i nikome ništa. To što su ulice zapuštene i prljave i što su autobuske stanice gradskog prevoza pune opušaka očigledno ne smeta njegovom šefu.

Za Zorana Stojanovića, čiji roditelji potiču iz okoline Niša, odlazak u Srbiju je uvek poseban doživljaj iako je rođen u Lincu. Radi kao tehničar u fabrici baterija Baner, ali uvek je razmišljao da se možda jednog dana vrati u otadžbinu.
 

- Voleo bih da se preselim u Srbiju jer se tamo opuštenije živi. Istina je da je ekonomija najveći problem. Moji imaju veliko imanje koje nema ko da održava. Poljoprivreda je velika šansa cele Srbije i ako vlast reši problem u ovoj oblasti, građani će daleko bolje živeti nego sada. Seljak je uvek bio kičmeni stub države i zato mu se opet mora dati šansa - ističe 23- godišnji tehničar.

Ništa bez plate Slavoljub Milutinović iz Beča živi u Austriji već 22 godine, a oko deset puta godišnje putuje u Srbiju, u rodno mesto Širakovo kod Požarevca. - Bio bih spreman da živim u Srbiji samo ako bi tamo imao uslove koje imam u Austriji, a to je dobra plata.

Sutra - Srbija u očima Zapada (4): Prosjaci na sve strane