Podrinje na ivici katastrofe
"Vesti" su posetile napuštenu fabriku dan posle. Kapija širom otvorena, ograde nema, fabrička zgrada bez vrata i prozora, a umesto krova pokriva je oblačno nebo. Pustoš kao da su Huni protutnjali, odvaljene grede, ostaci kancelarijskog nameštaja, a sekundarne sirovine gotovo sasvim poskidane. Firma koja je na oglasu Agencije za privatizaciju kupila pokretnu imovinu isekla je i demontirala šta joj treba i napustila fabriku. Ulazimo u fabrički krug. Prilaze dva čoveka.
Izgubljena dva životaU velikom požaru koji je prilikom sečenja sekundarnih sirovina izbio u decembru 2008. jedan radnik je poginuo, a prošle godine još jedan život je ugašen prilikom sečenja rezervoara u fabrici Celuloza. Fabrika je gorela više puta, ali se pamte požar iz 2008. i septembra 2009. kada je goreo Kord. |
- Brate, znamo za slučaj sa amonijakom. To je neko namerno uradio, da sam ga zatekao odmah bi zvao policiju. Hoće da ubiju narod, strašno - kaže jedan od njih, a na primedbu da je zbog mnoštva šahti od kojih nijedna nema poklopac tuda opasno hodati noću lakonski kaže da oni dolaze "samo danju".
- Ovi su sve pokupili, isekli i odneli pa mi sad kupimo što je ostalo. Da nisam ostao bez posla nikada ne bih ušao ovde, ali mora od nečega da se živi. Sakupljamo šrafove i vadimo preostalo gvožđe iz betona. Kila gvožđa je 17 dinara pa se uzme neka para. Dođi da vidiš, samo pazi na rupe i izlomljeno staklo - upozorava i pokazuje čelične delove u betonskom podu za koje su nekada bile pričvršćene mašine.
Jedan od njih živi na Gradilištu, u prvom komšiluku fabrike, pa mu do "posla" ne treba mnogo. Svi čerupaju pa što ne bi i on?! Po Viskozi stalno neko vršlja, ovlašćeno ili ne, ali nikada nije pusto. Javna tajna je da mnogi redovno dolaze u "drugu" i "treću" smenu i vredno prazne pogone. Iz fabrike od koje je nekada živeo ceo loznički kraj godinama se odnosi mesing, bronza i aluminijum, seku cevi, elektrooprema, motori, metalne konstrukcije, cevovodi, radijatori, bojleri, kablovi, u delovima kompletna trafo-stanica, sve što se može utopiti na nekom od otpada sekundarnih sirovina.
Uzaludni napori lokalne vlastiPre nekoliko godina gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović je Vladi Srbije i Agenciji za privatizaciju predložio da se imovina Viskoze "prenese" u vlasništvo lokalne samouprave. Grad je nameravao da organizuje javne radove na dekontaminaciji prostora, a prostor fabrike pretvori u tri celine, privrednu, sportsko-rekreativnu i obrazovnu. Predviđeno je bilo da se nađe mesto i za muzej o Viskozi koja je više od pola veka hranila loznički kraj, ali od toga nije bilo ništa. |
Da granice nema primer je krađa iz 2008. kada je mašina vredna blizu 80.000 evra nestala iz pogona nekadašnjeg Korda. Policija ju je pronašla koju godinu kasnije u blizini Loznice. Viskoza je stala početkom 2005. i još uvek se u njoj nalaze opasne materije koje niko ne čuva.
- Fabrika je ostavljena na milost i nemilost lopova, a grad nema nikakave nadležnosti nad njom već isključivo Agencija za privatizaciju. Po fabrici vršljaju razni ljudi, pomalo odvrnu ventile da hemikalije izađu kako bi ispraznili rezervoare i kasnije ih isekli. To je veoma opasno jer su sistemi za zaptivanje dotrajali i može doći do naglog isticanja.
Grad je u više navrata bezuspešno pokušavao da preuzme nadležnost nad Viskozom, ali smo dobili uveravanja da će pitanje uklanjanja hemije biti rešeno. To se nije desilo.
Posle ovog akcidenta sa amonijakom, ovo je treći put ove godine da dolazi do njegovog isticanja u Centrofanu, imamo obećanje Odeljenja za vanredne situacije Mačvsanskog okruga da će Agenciji za privatizaciju uputiti naredbu za uklanjanje preostalog amonijaka pod hitno, a poslaće im i zahtev za uklanjanje celokupne hemije iz ostalih fabrika Viskoze - izjavio je Dragoslav Dobrić, član Gradskog veća Loznice.
Hoće li nadležni konačno shvatiti da u fabrici koja se nalazi u naselju Trbušnica, između Loznice i Banje Koviljače, na kilometar od centra grada i desetak metara od prvih kuća na Gradilištu, spava opasna hemija koja se može probuditi svakoga časa?! Možda je poslednji akcident sa amonijakom dovoljno ozbiljan signal da se posle godina nemara i neviđene pljačke ova fabrika učini bezbednom. Pre nego što bude kasno.
Skladišta puna tempiranih bombi
Ostavljena na milost i nemilost lopova: Viskoza Loznica
Prema izveštaju o opasnim materijama u Viskozi iz marta 1999, urađenom posle velikog požara u fabrikama Svila i Celvlakno, koji je pretio da ugrozi skladište sa više od 500 tona ugljen-disulfida (CS2), u pogonima je ostalo još dosta toga. Iz urušenog giganta osim oko dve i po tone amonijaka, vreba i oko 40 tona aktivnog uglja onečišćenog sa CS2, oko 750 kubika belog, 300 zelenog i 1.400 crnog luga, i nekoliko tona sumpora.
Poslednje procene kažu i od pet do čak 50 tona CS2 koji je ostao u rezervoarima. Posao izmeštanja CS2, najopasnije preostale materije u fabrici, počeo je u leto 2010, ali do danas nije potpuno završen. Bilo je predviđeno da se za šest meseci obavi transport oko 550 tona opasne materije, a onda i neutralizacija i uklanjanje bazena, rezervoara i cevovoda koji su bili u kontaktu sa CS2. Iz fabrike je inače, u februaru 2005. po prestanku rada hemijskog dela Viskoze odmah sklonjen hlor, a više nema ni sumporne kiseline. |