Vize opet nad glavom
Izvestilac za pitanja viznog režima Tanja Fajon do poslednjeg trenutka je lobirala da odluka ne bude izglasana, odnosno da bude makar odložena nazivajući ovaj propis EU "nelegalnim" jer se ograničavaju prava Evropskog parlamenta. Međutim, ona je bila u manjini.
Rasprava koja je prethodila glasanju bila je burna i u suštini su se poslanici EP podelili u dva tabora. Za oštre mere bili su poslanici partija desnog centra, odnosno konzervativci, dok su protiv bili socijalisti, socijaldemokrate, liberali i zeleni koji su tvrdili da zapravo iza ove odluke ne stoji nikakva ozbiljna kriza sa azilantima već da je reč o instrumentu političkog pritiska na zemlje u kojima je vizna liberalizacija doživljena kao veliki korak u evrointegracijama. Oni koji brane ovakav stav smatraju da bi u slučaju primene novog mehanizma, evroentuzijazam u "kažnjenoj" državi bio srozan, da bi se politička klima pogoršala i da se čak stvarni problemi s azilantima tako ne bi rešili.
Famozni mehanizam utvrđivanja "crne liste" Šengena izglasan je sa 328 glasova "za", "protiv" je bilo 257 poslanika, a uzdržalo se njih 46.
Žestok otpor u Strazburu je pružila ranije pomenuta slovenačka poslanica Tanja Fajon koja je u Komitetu za građanska prava i zadužena za vizni režim. Ona je posle poraza na glasanju izjavila:
- Već postoji većina koja bi tražila suspenziju. Bojim se da će taj mehanizam, koji je loš, biti brzo aktiviran. Teško je reći koja bi zemlja bila prva. Znam da Srbija ima vrlo dobre rezultate i da nema porasta azilanata. Članice Unije zapravo nemaju razloga da aktiviraju mehanizam, ali bi bilo moguće da neke zemlje to koriste kao političko sredstvo za domaću javnost. Zbog toga se bojim da bi tražile suspenziju. Razloga zbog lažnih azilanata nema. Brojevi u ovoj godini su puno niži nego prošle godine - rekla je ona.
Fajon insistira kako strahuje da bi u donošenju eventualne odluke bilo kojoj od država zapadnog Balkana mogli preovladati politički razlozi:
- Mene najviše plaši - da bi to bili politički razlozi - jer znamo da su to neke zemlje članice koristile u predizbornim kampanjama, da bi tražile suspenziju zbog domaće javnosti - rekla je ona.
Procedura
Da bi se sistem uvođenja viza aktivirao dovoljno je da zemlja potpisnica Šengenskog sporazuma u pismu obavesti Evropsku komisiju o pogoršanju situacije na terenu. Zatim je na ekspertima EK da procene situaciju, na osnovu čega administracija u Briselu daje predlog, a zemlje članice zatim usvajaju odluku o suspenziji bezviznog režima, koja bi u prvom trenutku trajala šest meseci, posle čega bi usledila nova procena.
|