Seča šuma spas za ekonomiju?

Logično zabrinut zbog usporene ekonomije u državi koja beleži čak 8,4 odsto nezaposlenih, uz ostale ideje, Endrju Nikolić deli poziciju svoje stranke kada je reč o eksploataciji šuma.

- Moj ekonomski prioritet jeste revitalizacija postojećih delatnosti kao što su šumarstvo i rudarstvo - piše Nikolić na svom portalu (nikolic.com).

Novoizabrani član Federalnog parlamenta, australijski brigadni general, Srbin poreklom, Endrju Nikolić u vezi s tim takođe navodi:

- Revitalizacija naše ekonomije takođe traži prekidanje ilegalnih protesta i neproporcionalni uticaj stranke Zelenih.
 

Uskoro referendum Lider liberala Tasmanije Vil Hoxmen podržava "ulazak" u zaštićeno područje. On ističe da se "narod nije pitao" kada je šuma uvrštena na spisak baštine. S tim u vezi, najavljuje da će biti raspisan referendum na kojem će se ljudi izjašnjavati. Takođe smatra da su laburisti i Zeleni izgubili baš zbog - odnosa prema šumama. - Sada je vreme da laburisti i Zeleni slušaju - poručuje on na svom portalu.

Na Tasmaniji već dugo borci za zaštitu prirode protestuju zbog seče.

Šta je loše u razvoju šumarstva ukoliko od njega može bolje da se živi? Lider Zelenih Kristina Milni kaže da - ne može. Seča šuma neće dovesti do više radnih mesta, ističe ona i poziva se na prošlost.

- Erik Abec (senator liberala) želi da nas vrati u zastarelu ekonomiju, po principu "iskopaj i nosi", zato što misli da će to pomoći ljudima koji su dugo bez posla. To je laž. Nema posla u zastareloj ekonomiji. Nema budućnosti u propalom poslovnom modelu - poručuje gospođa Milni.

Poseban problem je što liberali na vlasti kreću u seču šuma koje su uvršćene u Svetsku prirodnu baštinu. To znači da u tom delu Australija odustaje od ranijeg opredeljenja da će na Tasmaniji čuvati prirodno bogatstvo.

Ironija je da su na svetski spisak prirodnih bogatstava sada "sporne" tasmanijske šume uvršćene pre svega tri meseca, u junu ove godine.

Senator liberala Ričard Kolbek, koji očekuje da će u novoj Abotovoj vladi biti ministar šumarstva, kaže da će oni tražiti izmenu ovog Uneskovog spiska svetske baštine.

- Već sam pisao Savetu za svetsku baštinu i tražio da se ova područja uklone - izjavio je on u četvrtak.

Ukoliko Toni Abot pocepa sporazum o svetskoj baštini, pocepao je osnov koji bi Tasmaniji omogućio radna mesta i ekonomiju za budućnost, upozorila je liderka Zelenih.

- I jedni i drugi - drvna industrija i pokret konzervacionista - priznali da je stavljanje šuma u svetsku baštinu ključ da Tasmanija ostane simbol nezagađenog područja, da će to pomoći razvoju turizma i otvoriti hiljade novih radnih mesta. Pocepati sporazum o zaštiti baštine znači ukinuti mogućnost za nova radna mesta. Toni Abot će time uništiti stvarnu nadu Tasmanije za budućnost. Nema posla u zastareloj ekonomiji. Ti poslovi su nestali zato što svetsko tržište ne želi usitnjeno drvo iz šuma - navodi Kristina Milni.

Reč je o prostranstvu od 120.000 hektara.
 

Ugroženo prirodno bogatstvo Vanredni profesor nauka o okolini Piter Valantajn, stručnjak za pitanja svetske baštine, kaže da odobravanje seče neće pogoditi samo nedavno izlistanih 120.000 hektara šume. - Bilo kakva pretnja tom području, pretnja je celokupnom području Svetske baštine na Tasmaniji - tako će Savet svetske baštine na to gledati. Najpre će ovde poslati misiju da pokuša da reši problem. Ako se u tome ne uspe, onda bi mogli odlučiti da područje stave na spisak ugrožene Svetske baštine - objašnjava Valantajn. Profesor tvrdi da je seča odgovornost državne vlade, a da je Svetska baština federalna briga. Tasmanijski "Merkjuri" navodi njegovu izjavu u kojoj kaže da "postoje samo dva načina da se spisak Svetske baštine promeni". - Najpre treba da se ponište preostale univerzalne vrednosti. Druga opcija jeste da se konvencija (o zaštiti) povuče i da se kaže da mi više ne želimo da budemo njen deo - istakao je Valentajn.