Trećina hrane u svetu se baca
U izveštaju se navodi da se hrana u zemljama u razvoju rasipa uglavnom zbog loše tehnike žetve i prikupljanja, a u bogatim zemljama zbog rasipništva i nemara potrošača.
"Rasipanje hrane ima veliki značaj za bezbednost ishrane i bezbednost uopšte. Ako smanjimo gubitke i rasipanje hrane, smanjićemo pritisak na proizvodnju", rekao je Hose Graciano da Silva, generalni direktor FAO-a čije sedište je u Rimu.
U izveštaju se navodi da rasipanje hrane šteti životnoj sredini tako što gomilanje smeća izaziva nepotrebno ispuštanje ugljen dioksida, višak potrošnje vode i smanjenje biodiverziteta time što se sve više zemljišta uzima za poljoprivredu.
Svake godine, navodi FAO, za neiskorišćenu a proizvedenu hranu potroši se količina vode jednaka godišnjem protoku reke Volge u Rusiji i ispusti u atmosferu 3,3 gigatona ugljendioksida i drugih zagrađujućih gasova.
|
Oblasti gde se najviše rasipa su Azija za žitarice, a za meso bogati regioni Latinske Amerike. |
Godišnje se ukupno baci 1,3 milijardi tona hrane.
Za proizvodnju hrane koja nije potrošena upotrebi se 30 odsto obradivog zemljišta.
Samo u industrijalizovanom delu Azije, oblasti koja obuhvata Kinu, Japan i Južnu Koreju, u proseku se godišnje baci skoro 200 kilograma povrća i žitarica po stanovniku.
Gubici prehrambenih proizvoda u Aziji prate čitav proizvodni lanac - od poljoprivredne proizvodnje, skladištenja i žetve do potrošnje. Direktni ekonomski trošak rasipanja poljoprivrednih proizvoda, ne računajući ribu i drugu hranu iz mora, iznosi oko 750 milijardi dolara godišnje, procenjeno je po troškovima proizvodnje, navodi se u izveštaju.