Logor na Kosovu (3): Dopis koji nikad nije poslat
Jedan od oficira je izjavio da, što se tiče njega, "mogu da se žale nadležnim organima, ali to situaciju koju imaju na terenu uopšte neće da promeni", piše Ragnic u svojoj knjizi, a prenosi "Štern".
Pročitajte još: |
Ragnic je, inače, pseudonim jednog od pripadnika vojne policije koji se tada nalazio u Dubravi, koji je pod pseudonimom Hans Ragnic objavio knjigu o svojim iskustvima na Kosovu ("Soldat - kao vojni policajac na Kosovu").
Jedan vojnik je 27. maja 2001. godine zaista započeo da piše dopis iz Dubrave, Vilfridu Peneru, tadašnjem povereniku za vojna pitanja. U ovom pismu se govori o "najvećoj mogućoj hitnosti" i žali se na "pravne osnove" misije. Ali pismo nikada nije poslato, navodno pod pritiskom njegovog pretpostavljenog.
Umalo taociAko je verovati u ono što ovaj bivši pripadnik Bundesvera piše, onda su nemački vojnici sve vreme strahovali da ne završe kao taoci u slučaju pokušaja bekstva ili pobune zatvorenika. Da je do toga došlo, smatra on, slični sramni izveštaji bi se pojavili u štampi već tada, što bi bio skandal, ne samo za političare, nego i za Bundesver. |
Ragnic takođe navodi da je povremeno bila čak ugrožena i sigurnost nemačkih vojnika u Dubravi. Oni su se svakodnevno licem u lice susretali sa zatvorenicima, ali nisu smeli da nose oružje, da ono ne bi palo u njihove ruke.
Za Amerikance, koji su držali obuku, to nije bio veliki problem, piše nemački vojnik, jer su im govorili: "Ako zatreba, možete uvek da koristite suzavac u spreju, zar ne?"
Međutim, oni nisu imali sa sobom suzavac, kako danas potvrđuje ministarstvo odbrane: za razliku od sadašnjih pravila, tada je njegovo posedovanje bilo zabranjeno. To je tada šokiralo Amerikance tako da su govorili> "O, bože, to je sranje. Onda vi zaista imate veliki problem."