Kad Ciga prevari alu

Narodne pripovetke često pominju kako alu lako prevari Ciganin. Ala je i velika štetočina. Ume da promeni svoj lik, pa se, na primer, pretvara u zelen bor da bi srušila ćupriju koju je podigao Rade neimar.

Kada je mesec u pomračenju, narod veruje da ga napadaju ale, "neka božja stvorenja koja imaju po dve glave i na svakoj nozi i ruci po šest prstiju". U narodnim pripovetkama često su ale Turci, a Srbi zmajevi.

Ala je najpre bila samo demon nepogode, pa onda demon koji krade decu, a tokom vremena se ukrstila sa rođačkim demonima, naročito sa aždajom. U priči o postanku golubačke mušice za sito pominje se čas ala, čas aždaja, dok se u pripovedanju o svetom Savi i aždaji naziva aždaja alom. Ponekad bi se pomešala i sa zmajem. Srpska ala je najsličnija ali kod Albanaca, koji imaju kulšedru, demona nalik zmiji koji takođe upravlja nepogodama, voli da doručkuje ljude, i u stalnom je ratu sa zmajevima, albanskim drangama. Srpska ala i albanska kulšedra imaju još jednu važnu sličnost, a to je da su obe ženskog roda.

O aždaji je srpski narod stvorio jasnu sliku. Velika je, strašna je, gadna je, kaže Vuk Karadžić i navodi da aždaja živi u velikim vodama, jezerima ili po virovima, i tu sačekuje ili otuda izlazi da jede ljude i životinje. Aždaja je nezasita, kao i ala. Prema opisu iz Đevđelije, ona ima velike čeljusti, zube i jezik, krila, četiri noge, i dug rep. Uvek ima najmanje dve glave, ponekad tri ili sedam glava. Dobija novu snagu čim dođe u dodir sa vodom. U narodnim predanjima nju ubija sveti Đorđe, ili Stevan, sluga cara Dušana, i obavezno pri tom oslobađa carevu kćer.

Aždaju su Srbi naslikali prema uzorima sa strane, i to pre svega biblijskim, iz predstave o Ravi, Levitanu i drugim sličnim demonima. Odatle je dobila krila, plamen iz čeljusti, kožu od krljušti i nepovredivost, kao i to da se uvek bori sa nekim junakom. Najjači uticaj je imala legenda o svetom Đorđu koja je bila izuzetno omiljena u književnosti Vizantije, preko koje je Slovenima došlo hiršćanstvo, potom i iz srpske srednjovekovne književnosti, ali je reč aždaja persijska. Adži Dahaka ili zmija Dahaka poznati je demon iz iranskih predanja. To su zmijolika, divovska čudovišta koja žive uglavnom u vazduhu, ali mogu i ispod zemlje, ili u moru