Spomen žrtvama genocida
- Nasušna je potreba, to dijaspora dobro zna i podržava, da se podigne Srpski memorijal i ne zaborave milionske žrtve tokom, za nas Srbe, biblijski stradalnog 20. veka. O tome se u Srbiji nažalost ćuti. Niko se tako bahato ne odnosi prema sopstvenim žrtvama kao što se u srpskoj matici čini već decenijama. Kao da se želi da u zaborav padnu naši stradalnici. Ali, mi ćutati nećemo i ne smemo - rekao je za "Vesti" Miloje Milićević iz Berlina, predsednik Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu.
Episkop bački Irinej Bulović, takođe jedan od osnivača Fonda dijaspore za maticu, uz ocenu da su rad i misija Fonda "primer za moralnu obnovu i sabornost srpskog naroda", podržao je stvaranje Memorijalnog centra srpskih žrtava.
- Naša je sramota što još nemamo takav centar, a drugi narodi ga odavno imaju. Pored memorijala u Srbiji treba vremenom stvarati i memorijalne centre stradanja našeg naroda svuda gde Srbi žive - rekao je vladika Bulović.
Gotovo da nema srpske kuće ili srpske porodice na Balkanu, ukazuje Milićević, "koja nema barem jednu žrtvu, stradalu u minulim ratovima prošlog veka".
- Uveren sam da njihovi današnji potomci i srodnici, bilo da žive u Srbiji, bivšim jugoslovenskim republikama ili vaskolikom srpskom rasejanju, imaju veliku unutrašnju potrebu da im se ne zaborave časni preci koji su stradali za slobodu srpskog naroda i naše otadžbine. Zato verujem da će zdušno stati iza ovog projekta i učestvovati u stvaranja Srpskog memorijalnog centra, u srpskoj prestonici - smatra Milićević.
Iskoristiti lagume
Poštovanje za stradale: Miloje Milićević, predsednik UO Fonda dijaspore za maticu
Fond će se, dodaje Miloje Milićević, "i dalje zalagati da se Srpski memorijal što pre podigne na Kalemegdanu sa pogledom, ne bez razloga, na ušće Save u Dunav".
|
Na naše pitanje, "da li to podrazumeva i finansijsko učešće potomaka u izradi, na primer, spomen-pločica sa imenima njihovih stradalih predaka, koje bi bile postavljene u Srpskom memorijalnom centru", naš sagovornik odgovara - "da se u Fondu dijaspore za maticu nije razmišljalo u tom pravcu".
- Mi o tome nismo razgovarali niti smo taksirali novčano učešće. Zvaničnici Srbije trebalo bi da obiđu Jad Vašem u Izraelu i jermenski Memorijalni centar u Jerevanu, da vide kako je to tamo urađeno i uređeno - zaključio je predsednik Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu.
Pamtiti pretke, čuvati potomke- Da bismo kao narod imali budućnost moramo čuvati uspomenu na časne pretke i zato nam je neophodan Srpski memorijalni centar. Ali, istovremeno moramo nastojati da sprečimo prebrzu asimilaciju našeg naraštaja u rasejanju i njihovo odnarođivanje u matici. Na tom gotovo misionarskom poslu svakako bi nam Srboslov kao svojevrsni nacionalni podsetnik bio od koristi.
Jer, samo što se poznaje može da se ceni, voli i čuva. Još je i Mihajlo Pupin govorio da su ga moralne vrednosti njegovog, srpskog, naroda ispunjavale, da ga je tim vrednostima naučila majka i nepismeni seljaci na seoskim poselima u Idvoru. Srboslov bi nadomestio one priče sa posela i današnjih neupućenih majki i očeva. Po naše shvatanju Srboslov bi trebalo da bude posao države Srbije, a prvaci našeg svetovnog i duhovnog vrha njegovi stvaraoci - poručuje Milićević.
Srpski domFond dijaspore za maticu, od svog formiranja 1999. godine zalaže se takođe za
|