NATO zločin skriven iza lažne pravde
Ipak, veruju da je ovo suđenje u Nemačkoj imalo nekog efekta, jer su na taj način držali pažnju ne samo srpske već i svetske javnosti o stradanju žitelja ovog malog gradića nadomak Kruševca.
- Očekivao sam takvu odluku Ustavnog suda Nemačke, imajući u vidu kako se ceo proces odvijao, koliko se odugovlačio i sa jasnim stavom da nemačka država neće da prihvati odgovornost za taj ratni zločin. Ali mislim da smo postigli efekat, da su mediji preneli deo istine o onome što se dešavalo prilikom NATO agresije i da je očigledno da su ubijeni nevini civili, među njima i moja petnaestogodišnja ćerka Sanja pred kojom je bila blistava budućnost - priča Zoran Milenković.
Sanja je bila najmlađi stradalnik zločina u Varvarinu. Tog nedeljnog podneva 30. maja 1999. godine, kada je cela varoš obeležavala slavu Svetu trojicu i okupljala se u porti obližnje crkve, Sanja se sa dve drugarice zatekla na mostu baš u momentu kada su ga pogodili NATO projektili. Devojčice su pale u vodu i zahvaljujući jednom stubu bile lakše povređene.
Žalba Strazburu?Evropski centar za konstitutivna i humana prava će uskoro, kako je najavljeno u njihovom saopštenju, razmotriti mogućnost podnošenja žalbe Evropskom sudu za međunarodna prava. |
Sanja, mladi matematički genije, osvajačica mnogih medalja na saveznim i republičkim takmičenjima, odmah je krenula da se izbavi iz vode i dokopa dela mosta koji još nije bio porušen. Nije mogla da poveruje da će zločinac da se vrati na mesto zločina. A upravo se to desilo. Kada je most ponovo gađan ona je smrtno ranjena. Odmah posle prvog naleta sejača smrti, Sanjini roditelji, baš kao i većina Varvarinaca, krenuli su ka mostu. Sanja je još davala znake života kada ju je majka Vesna pronašla. Preminula je u njenom naručju na putu do kruševačke bolnice.
- Nisam učestvovao u toj tužbi da bi mi neko platio smrt deteta, već da zemaljska pravda bude zadovoljena. Sada nam ostaje da verujemo da će božanska pravda da odradi svoje, verujem da neki piloti imaju psihičkih problema - kaže Zoran Milenković.
Baš kao i on i Verica Ćirić, ćerka ovdašnjeg sveštenika Milivoja, nije verovala da će nemački sud suditi po pravu i pravdi, već po interesu svoje države.
- Ovo je bio način da za stradanje naših najmilijih čuje ceo svet, a ne samo Srbija i da zločinci kako-tako budu prozvani. Znate kakvi smo mi kao narod, brzo zaboravljamo i tako strašne i tužne stvari koje su nam se dešavale - kaže Verica, prisećajući se s teškom mukom tog kobnog 30. maja 1999. kada niko od njenih sugrađana nije imao hrabrosti da joj kaže da je telo njenog oca Milivoja pronađeno bez glave.
- Išla sam do crkve, do mosta, pa do Doma zdravlja - nema gde se nisam raspitivala, kosa mi je bila puna opiljaka od projektila. A, onda u kapeli, kada sam došla, nisu hteli da mi je otvore. Tek na nagovor mog školskog druga koji je radio u Narodnoj odbrani su mi dozvolili da uđem u kapelu. Ne mogu vam opisati tu jezivu sliku. U gomili stradalih, odmah sam prepoznala mog oca kojem je glava bila odvojena od tela - ispričala je Verica.
Simbolična odšteta- Radi se o malim odštetama, jer smo u toku žalbe morali da korigujemo zahteve na dole, pošto bi nas nemački sudovi na osnovu neosnovanosti zahteva odbili na samom početku. Za porodice ubijenih je zahtevano po 5.000 evra, a najveća odšteta je tražena za Vesnu Milenković, majku pokojne Sanje, kojoj je dete umrlo na rukama, i kod koje se zbog psihičkog bola i stresa radi o nešto većoj sumi - kažu sagovornici "Vesti". |
Izostala odgovornost Nemačke
"Loša vest - civilne žrtve NATO napada na most u Varvarinu ne dobijaju ništa od nemačke države. Time se posle 14 godina zatvaraju akta jednog prilično mračnog poglavlja novije istorije ratnog međunarodnog prava", komentariše Maksimilijan Štajnbajs u svom "ustavnom blogu" u Nemačkoj.
Baratajući vešto pravnom terminologijom Štajbajs dalje zaključuje: "Ako civilna žrtva tuži državu, ne može se jednostavno poslati kući sa obrazloženjem da svako ko nije u stanju da dokaže svoju tvrdnju - jednostavno ima peh. Međutim, radi se o osnovnim pravima. Zahtevi za naknadu štete od države zaštićeni su članom 14 Osnovnog zakona, a ako tužitelji nemaju pristup u unutrašnje stvari uprave, pa stoga ne mogu da podnesu dokaze, sud ne može da se ponaša kao da je to problem tužitelja. To varvarinskim žrtvama, naravno, ne znači mnogo".
Nezavisni radio Drajekland se takođe oglasio povodom odluke u Karlsrueu: Nakon činjenica i trenutnog stanja sve ukazuje da se ova mera u osnovi ne razlikuje od one koje su doneli Viši i Savezni sud. Državna odgovornost je izostala, jer NATO zakoni ne predviđaju prethodno informisanje nacionalnih nosilaca odluka! Pojedinačne zahteve za odštetu Savezni ustavni sud neće uzimati u obzir prema odredbama međunarodnog prava. Kako je zgodno - to ustavno osvećenje NATO rata bez mandata UN-a protiv sopstvenih civilnih žrtava!, sarkastično komentariše pomenuti radio.
"Nemački vojnici nisu prekršili svoja pravila službe jer nije dokazano da su nadležni oficiri bili informisani o konkretnim okolnostima planiranog napada", izdvaja "Dojče Vele" obrazloženje nemačkog Ustavnog suda . Osim toga, Nemačka je, kako se navodi, bila uključena samo u "preventivno sastavljanje liste mogućih ciljeva na kojoj je bio i varvarinski most", ali, kako smatra sud, "time nije doneta odluka o napadu na most". Tek pri donošenju konkretne odluke da se most napadne potrebno je postupiti sa posebnom pažnjom, ali u toj odluci Nemačka nije uzela učešće, niti je, kako to nalažu pravila NATO, bila obaveštena o predstojećem izvođenju konkretnog napada".