Za decu bi srce dala
Polovina ove donacije, ukupne vrednosti 500 dolara, već je na putu porodici Balaž, zahvaljujući njihovoj prijateljici Bojani Ranković iz Beograda, koja je prilog preuzela u njihovo ime u dopisništvu "Vesti".
- Imala sam čast da se čujem sa ovom divnom ženom i iskreno popričam o našoj borbi da Aniti omogućimo novo srce i pluća. Hvala joj od srca na razumevanju i toplim rečima podrške, koji nam znače koliko i donacija koju je poslala. Istina, država će finansirati Anitine operacije, ali ne put i boravak u bečkoj klinici, gde bi trebalo da bude podvrgnuta hirurškim zahvatima. Dogovoreno je da Anita 10. septembra bude primljena u AKH kliniku u Beču na skrining. Pošto dobijemo rezultate, naša ćerkica će biti stavljena na listu čekanja, a da li će operaciju čekati u Beču ili kod kuće, zavisi od tadašnjeg stanja i plana daljeg toka lečenja - rekla je majka Ksenija Balaž.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Njena ćerka Anita je, u međuvremenu, na Veliku Gospojinu proslavila 12. rođendan u društvu najbližih, dobro raspoložena i nestrpljiva da što pre krene na put izlečenja. Novac za odlazak i eventualni ostanak u Beču je prikupljen zahvaljujući mnogobrojnim plemenitim sugrađanima. Tačnije, nešto preko 40.000 evra, što porodicu Balaž umiruje. Pomoć dobročiniteljke iz daleke Australije, takođe im znači, pošto niko ne može sa sigurnošću da precizira koliki će biti dodatni troškovi lečenja u inostranstvu. Ova mila devojčica je veći deo svog detinjstva provela po raznim klinikama, nemoćna da uživa u čarima života poput svojih vršnjaka. Kateterizacijom, u junu 2013. je ustanovljeno da njeno srce nikada neće moći da bude u boljem stanju nego što je sada, što znači da će jedini spas biti transplantacija srca. Kako su pluća već veoma oštećena, transplantacija srca nije dovoljna, pa će paralelno morati da se uradi i transplantacija pluća.
To gorko saznanje ne može nikoga ostaviti ravnodušnim, kao što nije moglo ni plemenitu Ninu Ljiljak (38), samohranu majku 19-godišnjeg Dimitrija i 16-godišnjeg Nikolasa, koja ima srce veliko koliko i zemlja u koju su je vetrovi rata doneli pre dve decenije. Da je ova tvrdnja istinita, potvrđuje i činjenica da ova požrtvovana majka i dobrotvorka, nije zaboravila ni svog štićenika Uroša Karapandžića, čijim je roditeljima pomagala da svom jedincu omoguće lečenje, takođe u austrijskoj prestonici. Borba Jelene i Dejana Karapandžića da sina osposobe za život bez tuđe nege i pomoći traje od samog njegovog rođenja. Sve nade uložili su u transplantaciju matičnih ćelija, koja je do sada dala najviše rezultata. Treća, zakazana u martu, morala je da bude odložena, jer od potrebnih 10.000 evra, humanitarnom akcijom nije bilo prikupljeno dovoljno. Ipak, krajem jula uspeli su da dođu do konačnog cilja, pa je tako mali Uroš podvrgnut i trećem hirurškom zahvatu.
- Bogu hvala, pa nije bilo posledica zbog pomeranja terapije. Uroš je dobro podneo i ovu operaciju. Primio je čak 60 odsto više matičnih ćelija nego prethodnog puta, ipak, rezultati će biti vidljivi tek za tri meseca. Naša draga Nina je pomoć poslala u pravi čas, jer smo sada na fizikalnim terapijama u Sremskoj Mitrovici, pa će nam ovaj novac dobro doći. Koliko smo joj zahvalni, samo nebo zna. Niko nije više od nje pokazao interesovanja za Uroša, niti razumevanja za naše probleme, iako znamo da ona misli i pomaže mnogima. A izdvojiti od sebe da bi nekome pomogao, nije nimalo lako. Posebno Nini, koja se i sama izborila sa mnogim nevoljama u životu. Njen dar preuzećemo narednih dana kada završimo sa terapijama - ispričala je Jelena Karapandžić, duboko zahvalna svojoj dobročiniteljki.
Napredak vidljiv u svakom smislu
- Od kada se Uroš leči ovom metodom u Beču, napredak je vidljiv u svakom pogledu. Zbog prirode bolesti, doskoro nije mogao samostalno da drži glavu, puzi, sedi, hvata predmete rukama, ništa što mogu njegovi vršnjaci. Sada može samostalno da drži glavicu, počeo je da se pomalo koristi i rukama, a i psihički je bolje. U sedeći položaj nismo mogli ni da zamislimo da ga stavimo, a sada je i to moguće. Verujemo da će svakom novom transplantacijom njegove motorne funkcije biti bolje, ipak finansijski momenat je od velikog značaja. Posebno što posle svakog tretmana, Uroša treba voditi i na rehabilitaciju, a to sve mnogo košta. Teško je prikupiti novac za transplantaciju, a kamoli još i za fizikalne terapije... Kako ćemo sve to izdržati, ni sami ne znamo, ali smo odlučni da se i dalje borimo za bolje sutra našeg sina, jedinu životnu radost - navela je majka Jelena Karapandžić. |