U strahu od sankcija, Hrvati menjaju zakon
Ona nije, međutim, mogla da kaže da li će već u septembru biti pokrenute promene zakona o evropskom nalogu za hapšenje kojim je Hrvatska uoči ulaska u EU ograničila primenu tog naloga na krivična dela počinjena posle avgusta 2002.
"Ne mogu još reći kada će se izmene dogoditi, ali mislim da se pokazalo da smo se sada uskladili i idemo u pravcu normalnog funkcionisanja u tom pogledu", rekla je Pusić posle sednice vlade.
Ona je rekla da to ne utiče na moguću inicijativu da se razmotri eventualna neravnopravnost pojedinih država članica EU u vezi sa vremenski ograničenim nalogom za hapšenje, ali da će Hrvatska poštovati pravila kakva su na snazi.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović, koji je ranije odbijao mogućnost izmene tog zakona, najavio je u pismu predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu da će biti preduzete potrebne mere da bi Zakon o pravosudnoj saradnji uskladila s pravnom tekovinom prihvaćenom u vreme pristupnih pregovora s EU. On je, međutim, od Baroza tražio zaštitu i obrazloženje kako je moguće da se jedna članica EU direktno optužuje da "štiti komunističke ubice i kriminalce".
Povod za to je bila izjava portparolke Vivijan Reding da sporni zakon znači da se "nekoliko kriminalaca osumnjičenih za ubistva hrvatskih disidenata u drugoj evropskoj zemlji tokom komunističkog režima može i dalje skrivati iza hrvatskih granica".
Samo tri dana uoči ulaska u Evropsku uniju, Sabor Hrvatske je usvojio izmene zakona kojim je vremenski ograničio primenu evropskog naloga za hapšenje, kolokvijalno nazvanog "Lex Perković".
Time je onemogućeno izručenje Josipa Perkovića koga Nemačka tereti da je kao agent jugoslovenske tajne službe Udbe učestvovao u ubistvu hrvatskog emigranta i nekadašnjeg direktora INA-Marketinga Stjepana Đurekovića 1983. godine u Bavarskoj.
Sporni zakon doneo je nesuglasice između Zagreba i Brisela, ali i u unutar vladajuće koalicije levog centra, uz uobičajene oštre kritike opozicije i Katoličke crkve u Hrvatskoj na račun premijera Milanovića.