Koliko ima prekobrojnih u javnom sektoru?
Tako ćemo moći da pratimo i gde se povećava broj novozaposlenih. Trenutno se samo nagađa koliko ih se zaposlilo u protekloj godini - 1.500, kako kažu statističari, ili višestruko više, kako tvrde neki opozicioni poslanici.
Da bi se u Vranju dobio posao u javnom preduzeću ili ustanovi potrebna je saglasnost gradonačelnika i gradskog veća - za godinu dana dali su je za 13 radnika u preduzećima i još nekoliko u gradskoj upravi. Načelnik Gradske uprave Vranja Miroslava Mladenović kaže da su imali osam novoprimeljenih u tom periodu i to, pre svega, zbog povećanog obima posla ili zbog zamene odsutnog radnika.
Nezvanično, jedan gradonačelnik doveo je zamenika, pet pomoćnika, sedam savetnika, a novi direktor jednog javnog preduzeća zaposlio pola stanovnika svoje opštine.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da postoji element partijskog zapošljavanja, ali i elementi rođačkog i prijateljskog zapošljavanja.
"Jasno je da svi žele da rade za više novca i manje posla, nego obrnuto i jasno je da svi imaju velikih motiva da pokušaju na ovaj i onaj način da se zaposle u javnom sektoru kada su uslovi toliko bolji u javnom nego u privatnom sektoru", objašnjava Altiparmakov.
Saša Paunović iz Stalne konferencije gradova i opština potvrdio je da je došlo do povećanja zapošljavanja u lokalnim samoupravama.
"Međutim, razlozi mogu biti različiti. Ako imate nove vrtiće, morate da imate nove vaspitače. Ako imate nove nadležnosti naravno da imate i nove radnike", objašnjava Paunović.
Smanjen broj zaposlenih za 107
"Naš utisak, za sada, nije da ima previše zaposlenih, više je to stvar celeokupne organizacije javne administracije, kako organa tako i broja zaposlenih u pojedinim organima", navodi državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Gordana Stamenić. Koliko je tačno ljudi u celom javnom sektoru trenutno niko ne zna. Znaće se krajem septembra kada bi trebalo da bude gotov Registar svih zaposlenih. Državni sekretar Ministarstva finansija Aleksandar Ljubić kaže da ono što pokazuju iskustva nekih okolnih zemalja, pre svega Hrvatske, koja je takav registar uspostavila, jeste da su troškovi države smanjeni 10 odsto. "Ali takav jedan registar predstavlja problem ljudima koji žele da ga izbegnu, jer uspostavljanjem jednog takvog registra vi u relanom vremenu imate jasnu situaciju kao na dlanu cele Srbije koliko imate broj zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, lokalnom komunalnom preduzeću i u lokalnim samoupravama", kaže Ljubić. Fiskalni savet procenjuje da je višak oko 20.000 zaposlenih u zdravstvu i školstvu i oko 5.000 činovnika. "Srbija je negativni rekorder u istočnoj Evropi po izdvajanjima za zaposlene u javnom sektoru sa preko 12 odsto BDP-a, što je neodrživo i za privatni sktor koji kleca i kao krajnji rezultat imamo nezaposlenost od 25 odsto", kaže Altiparmakov. Procenjuje se da u Srbiji iz državne kase platu prima gotovo svaki treći zaposleni ili oko 550.000 ljudi. |