Prvo da obezbedimo hranu, a za ostalo šta ostane

Potvrdu potpisala umesto oca: Milica Stamenković

Da je ova tvrdnja istinita, za to su se ponovo pobrinuli dobrotvori iz Sidneja, Mira i Ljuba, kada su im nedavno posredstvom Redakcije "Vesti" poslali dar u iznosu od 300 australijskih dolara, a koji su im naši reporteri uručili u centru sela, kao i kratko pismo, u kome je između ostalog pisalo:

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

"Dragi Stamenkovići, nikada vas nećemo zaboraviti, ostaćete zauvek u našim srcima."
Ponovni susret sa ovom siromašnom porodicom prošao je u dobrom i razdraganom raspoloženju.

- Ne znamo šta je ovo? Da li sanjamo? Noću se svi budimo i pitamo jedni druge da li je sve u redu, pare da li su tu, naše li su, šta je ovo odjednom? Dobri ljudi i dobri Bog donesoše veliku radost u našu trošnu kuću. Do neba im hvala - počinje priču uzbuđeno glava porodice Branislav.

Dok predajemo novac, pretvoren u dinare, i tražimo da se Branislav potpiše da je primio, njemu nelagodno, ali ipak priznaje da je nepismen i zove 13-godišnju ćerku Milicu, koja uskoro polazi u 8. razred osnovne škole, da potpiše i pročita šta piše i od koga je umesto njega.

Trošna kuća bez struje, vode, kupatila u kojoj žive Stamenkovići

- Supruga Sunčica i ja nismo imali mogućnosti da se školujemo, pošto smo ljuta sirotinja, ali sva deca su nam pismena. Sinovi Srđan (22) i Stefan (18) završili su osnovnu, nisu hteli dalje, pa im je zato teško da nađu posao. Mlađi, Stefan, kada ima posla u nadnici, ide da seče drva. Teško je to, ali drugog rešenja nema. Stariji je bolešljiv i ne može da radi fizičke poslove.

Zbunjeni, pa ni za ime nisu pitali

Pročitavši u "Vestima" priču o teškoj sudbini porodice Stamenković, jedan čovek dobrog srca iz inostranstva, a rodom iz Prokuplja, nedavno ih je posetio kako bi im uručio dar od 20.000 dinara i paket sa slatkišima.
- Toliko smo bili zbunjeni posetom tog dobrog čoveka, da ga ni za ime nismo pitali. Sve što znamo jeste da je rodom iz Prokuplja, ali da živi u inostranstvu. Došao je da nas obiđe, vidi kako živimo i uruči pomoć. Iako smo mu se zahvalili, želimo to još jednom da učinimo i posredstvom vašeg lista i poželimo svaku sreću u životu - rekla je majka Sunčica.

- Nemamo zemlju, a ni mehanizaciju, pa kod kuće nemaju šta da rade. Idemo da radimo kod drugih da bi nam dali seno za dve krave, koje smo krvavo stekli i jednu svinju da prehranimo za zimu. Ovo što smo dobili su "žive" pare, toliko nikad nismo videli u životu. Moram reći da smo od prethodno dobijenih donacija prvo vratili svima onima kojima smo dugovali, pa ćemo sada kupiti brašno, da imamo za celu zimu, kao i pasulj, krompir... Posadili smo malo povrća na otvorenom pored kuće, ali trebaće još. Da stavimo kupus u bure i ako uhranimo što više svinju, valjda ćemo ovu zimu da siti prezimimo - priča otac Branislav Stamenković.

Njegova želja je i da nađu daske, da ograde poljski NjC
, koji do sada nisu imali.
- Mnogo toga treba, ali mi smo presrećni ovime što smo dobili. Prvo da se siti najedemo, pa ćemo videti za ostalo - kaže Branislav, koji zajedno sa suprugom Sunčicom i Milicom, blagosilja dobrotvore do neba.

Podsećanja radi, Branislav i Sunčica Stamenković i njihovo petoro dece: Srđan (22), Stefan (18), Jasmina (14), Milica (13) i 9-godišnji Miloš, žive u trošnoj kućici koja se urušava, bez vode, struje i kupatila... Unutra, jedna veća soba, jedna manja i tesan hodnik.

Obradovani: Branislav, Sunčica i Milica Stamenković

U manjoj sobi šporet, založen, pa je od toplote tu neizdržljivo boraviti. Imaju jedan gvozdeni krevet, gde uveče spavaju Jasmina i Milica. Polovina sobe je natrpana odećom, svako zna u kom delu je čija. Sve je staro, pocepano i izbledelo. U uglu lesonit, a kad krene kiša, stvari se pomeraju, nastaje gužva, nose se u drugu sobu, pa se kasnije vraćaju. Sunčica i Branislav imaju i oveću sobu, okrečenu, jer bila im je skoro slava.

Najava pomoći iz Minhena

Ovih dana Redakciji "Vesti" javila se čitateljka "Vesti" iz Minhena, rodom iz Vojvodine, izrazivši želju da zajedno sa svojim prijateljicama, mesečno šalje stipendiju za 14-godišnju Jasminu Stamenković, koja od septembra treba da krene u srednju školu.
- Teško je i zamisliti kako ova porodica živi. Najviše mi je žao dece. Videla sam da Jasmina ima želju da upiše frizersku školu, zbog čega sam odlučila da joj zajedno sa prijateljima i rodbinom mesečno pomažem, kako bih je, nadam se, uspešno i bez briga završila. Pripremićemo za nju i paket garderobe, obuće i drugih sitnica, kako bi bila u potpunosti spremna za polazak u školu - obećala je dobrotvorka iz Nemačke koja već pune četiri decenije živi tamo.

- To je šta je. Dva kreveta, gde spavamo, u jednom ja, Branislav i Miloš, u drugom Srđan i Stefan, a u sobici gde je šporet, Jasmina i Milica. Zimi, u najveću sobu, unesemo šporet, postavimo treći krevet, pa u jednom ćošku držimo naše stvari, u drugom dečje, i tu smo svi. Tu spavamo, sedimo, jedemo, a deca uče. Nemamo radio, niti televizor, nemamo nijednu mašinu, onu za pranje, frižider, zamrzivač, nemamo ni peglu, ništa... - potvrđuje Branislav.

Socijalnu pomoć, takođe, ne primaju, a nemaju ni sredstva za higijenu. Kupaju se, peru ruke, odeću, sve uz pomoć svinjskog domaćeg sapuna. Stamenkovići imaju samo 2.500 dinara dečjeg dodatka za Miloša, jer Jasmina je završila 8. razred pa više nemaju prava na dohodak. Uporno se nadaju da će imati posla za njih i da će dočekati bolje i lakše sutra.