"Prošla me volja za pisanjem pesama"

- Rado se odazivam pozivima da nastupim na kulturno-turističkim manifestacija, pa sam tako nedavno pevao u Velikom Gradištu na Alaskim večerima. Bilo je predivno uz reku, krčkao se riblji paprikaš. Lepo je bilo i na Danima šljive u mestu Blace, a verujem da ćemo se moj mlađi sin Marko i ja super provesti i u Čelarevu, gde ćemo narednog meseca zapevati na Danima piva - priča Marinko.

A kada ćete održati solistički koncert u Beogradu? Planiran je bio za proleće, zašto nije realizovan?
- Čak sam imao i rezervisan termin u Centru Sava, ali se sve izjalovilo, pa sam odlučio da beogradski koncert prolongiram. Naime, krajem marta na istom mestu dva dana zaredom pevao je Šaban Šaulić. Onda je početkom aprila trebalo da zapeva primadona Jadravka Jovanović, ali je iz tehničkih razloga njen koncert pomeren za kraj meseca. Znalo se da u maju Ana Bekuta ima ugovoren termin u Centru Sava, pa sam odlučio da se ne guram u pretrpani raspored, nego da koncert odložim za jesen. Još ne znam tačan datum, ali pre toga ću publici podariti novu pesmu. Već sam našao odličnu kompoziciju koju treba da snimim ovih dana.
 

Prepoznati hit Pevate li "Med i slatko grožđe" iako ste se protivili da je vaš sin Nikola snimi? - Pevam i nju i tačno je da mi se posle prvog slušanja nije naročito dopala. Nisam se protivio da je snimi, ali sam bio rezervisan. Ali, Nikola je bio uporan, osetio je da je dobra, i pokazalo se da je u pravu. Eh, koliko puta se desi da pevač ne prepozna iz cuga hit.

Mnogi pevači jadikuju da je teško doći do kvalitetnih pesama...?
- Iskren da budem, za ovu moju pesmu je zaslužan moj stariji sin Nikola. Njemu je jedna talentovana devojka iz Sarajeva, čije ime na žalost nisam zapamtio, ponudila pesmu za koju je napisala i muziku i stihove. Čim je Nikola preslušao numeru, zaključio je da je dobra, ali ne za njega nego za mene. Eto, tako sam došao do svog novog singla, za koji verujem da će postati veoma slušan i tražen. Moramo sinovi i ja da se ispomažemo, pa ko će kome ako ne svoj svome.

Nekada ste komponovali pesme, ali kao da ste od tog posla digli ruke?
- Znao sam da zasviram harmoniku i pomalo komponujem. Sada se instrumenta latim samo kad nam u kuću dođe društvo, više iz štosa. Nisam se kompozitorskom radu ozbiljnije posvetio, a i prošla me volja. Imao sam jednu žensku pesmu, meni se činila zanimljivom, pa sam je otpevušio Miri Škorić. Bio je to po mom mišljenju odličan nastavak njenog hita "Manastir". Međutim, ona nije odreagovala, ja sam se povukao, i pesmu kasnije nikom nisam nudio. Očigledno da nisam bio dovoljno prodoran i uporan.

Koje pesme vam publika najviše traži da pevate na veseljima?
- Od mojih hitova "Skitnica" je i dalje bez premca, ali joj je opasno približava "Tri u jednoj", na moje veliko zadovoljstvo. Na privatnim zabavama pevam i kompozicije mojih kolega, a narod mahom voli da sluša hitove iz '80-ih godina.
 

Sve ređi odlasci u zavičaj - Nekada sam redovno išao u Bosanski Petrovac, moj rodni kraj, a sada se to proredilo. Nemam ni rođaka više tamo, a tokom rata je naše ognjište u selu Kolunić, nekoliko kilometara od Petrovca u pravcu Drvara, ispod planine Oštrelj, spaljeno, pa u zavičaj navratim tek jednom godišnje, eventualno dva puta, ne više onako učestalo kao ranije.