Neće u Francusku ni kad je za džabe!

Kaže da mu je već tada bilo jasno da "krava koju niko ne hrani, a koju svi muzu neće živeti dugo" i zato je rešio da svoju budućnost potraži na drugom mestu. Mnogo je radio i lepo zaradio, prvo kao varilac u brodogradilištu, a potom i kao građevinski preduzimač.
 

Čovek na svom mestu Ni Tomi Nikolišiću (62) nije jasno zbog čega u selu nema odziva na Solujićev predlog.   Badava je gluvom govoriti: Toma Nikolišić   - Miladin je čovek na svom mestu koji ima izuzetno dobru nameru da na ovaj način pomogne svojim komšijama od kojih mnogi nisu otišli dalje od Čačka i Ljiga. Da sam na njegovom mestu odavno bih digao ruke od te namere, ali Miladin je i uspeo u životu zato što je bio izuzetno radan i uporan. Nadam se da će na kraju uspeti i u ovoj nameri - ističe Nikolišić.

U zavičaju Miladin već duže vreme pokušava da ljudima iz sela pomogne. Ponudio im je da ih o svom trošku odvede u Francusku, ako treba i nekoliko puta, kako bi videli na koji način rade francuski farmeri i da li mogu njihova iskustva da primene u Srbiji.

- Komšijama i drugima koje zanimaju nova saznanja u oblasti poljoprivrede rekao sam da ću ih o svom trošku i u svom kombiju odvesti u Francusku, na deset dana. Obećao sam im i smeštaj u hotelu koji bih ja platio, kao i sve troškove obilaska sajmova i farmi na kojima se primenjuju savremene tehnologije u agraru i ostvaruje velika dobit.

Međutim, od tog "izleta" ništa biti neće. Neki od seljaka ne mogu da shvate zbog čega ja to radim, drugi se nešto kao stide, treći nemaju vremena i ne mogu da ostave kućne poslove, a ima i onih koji se otvoreno, ali dobronamerno, pitaju da li je sa mnom sve u redu. Možda su ovi poslednji i u pravu - kaže Solujić i dodaje da će uprkos toga i dalje insistirati na realizaciji svoje ideje.
 

- Znam da Srbija u EU ne može sa ovakvim načinom obrađivanja zemlje, o stočarstvu da ne govorim - ističe Solujić.

Na naše pitanje zašto toliko insistira da svojim komšijama organizuje besplatni put u Francusku, Solujić odgovara:

- Reč je o moralnom dugu koji imam prema ljudima koji teško žive, ali i dug prema mojim roditeljima. Ne mogu da zaboravim vreme kada su moji otac i majka čekali da deca jedu pa da onda oni pojedu ono što je iza nas ostalo. Nažalost, i posle toliko vremena u Srbiji ima porodica u kojima gladuju i deca i roditelji. Srbija je bogata zemlja u kojoj ne bi smelo da bude gladnih i to se može ispraviti jedino ulaganjem u poljoprivredu i u znanje seljaka - ističe Miladin Solujić. On je svojevremeno imao nameru da otkupi zgrade bivše zemljoradničke zadruge u selu i izgradi modernu hladnjaču, ali je ta ideja propala.
 

- Naša država, na žalost, liči na zoološki vrt koji nema ogradu i u kojem najjače zverinje mora prvo da bude sito. Za ostale, mislim na seljake, baš ih briga. Sve dok bude tako u Srbiji će biti mnogo gladnih - ističe Solujić.

Stare navike jače od novih ideja Stariji meštani, a među njima je i Radojko Joksić (83), čude se odsustvu zanimanja mlađih domaćina iz sela za Miladinovu ponudu. - Ne mogu da ih razumem. Pa, ne zove ih čovek na kopanje ili na plašćenje sena već da besplatno nešto vide i da nauče. Valjda im je teško da ostave svoje navike, draže im je da sede ispred prodavnice ili u kafani. Da sam mlađi, ovakvu priliku ne bih propustio - komentariše za "Vesti" deda Radojko.