Majke sa Hvara beže od razularenih stranaca
"Nije to slika iz apokalipse, već delom prošlogodišnja, a najviše ovogodišnja hvarska realnost, koju čine mladi turisti osnaženi gostima s organizovanog krstarenja jedrilicama, realnost koja dva puta nedeljno na after bič partiju, a potom i uz nastavak bančenja po gradu, pristaje u grad Hvar", nastavlja "Dalmacija sa kuknjavom na slobodne strance".
Sledeće godine nećete doći!
Zamenik gradonačelnika Hvara abjan Bronzović kaže da Jaht vik sledeće godine Hvar neće videti, a to su saopštili i organizatorima festivala. Uprava grada kaže da je festival ove godine morao da se održi pošto je već postojao ugovor od ranije. |
Razlog očaja stanovnika Hvara je Jaht vik, jednonedeljni festival tokom koga mladi Evropljani od 20 do 25 godina na plovilima obilaze hrvatska ostrva, zaustavljajući se na nekim radi organizovaih žurki.
"Pošto je omogućeno gostovanje Jaht vika, postali smo taoci nekoliko stotina mladih razularenih stranaca koji su zagospodarili gradom. Gotovo da smo njihove sluge, gledaju na nas sa visine, kao da smo mi neki urođenici, a oni gazde kojima je sve dopušteno. Hvar je pogodila teška Sodoma i Gomora, stanica smo plovećoj avanturi alkoholisanoj razularenoj grupi, od koje u Hvaru osim prodavača alkohola i brze hrane malo ko ima koristi. Dolaze već dobro 'betonirani' alkoholom, verovatno i pod drugim stimulansima, a odlaze još gori", kaže zabrinuti Hvaranin. On dodaje da ne bi imao ništa protiv da je "Sodoma i Gomora" deo nekog planski izmišljenoga grada za zabavu, tipa Zrća na Pagu ili Las Vegasa, ali ne i Hvara, "grada s dugom tradicijom, kulturom, istorijom, ugledom..."
Većina Hvarana na sam pomen festivala s gnušanjem koluta očima. Kažu da je strašno videti polugole, razularene mlade, već pijane čim siđu na hvarsko tlo. Najviše ih boli, kako kažu, kada vide porodične ljude i majke s decom kako beže sa šetališta i obale pošto ugledaju "partijanere".
Vlasnica jednog butika kaže da joj se ne jednom desilo da ujutru dođu da kupe donji deo garderobe, koji su tokom noćnih bahanalija izgubili ili pocepali. Kaže da se desi i da budu toliko pijani da uriniraju u gaće, a ujutru dolaze po novo odelo da ne bi smrdeli.
"Promenila se turistička slika Hvara, polako je počela da nas zaobilazi bogatija, zvučnija, skuplja klijentela, VIP-ovci. Sada prevladava mladost, a njima se pridružuju i ove pridošlice s brodova, posebna priča. Živim u strogom centru grada, odmah pokraj rive, i ulicom ujutru ne mogu da prođem od smrada urina koji za sobom ostavljaju. Bili su i prošle godine, ali u manjem broju. Tada je jedan par ujutru u sedam sati na šetalištu imao seks pred ljudima. Skidaju se goli pa trče po gradu, vrište, pišaju gde stignu, vrše okolo nuždu, a javnog toaleta unoćnim satima više nema. Ako kafići nisu otvoreni, a gde će tada to raditi nego po gradu. I nemaju više gde. Dezorijentisani su, povraćaju po podu i po sebi. Sve to gledam i mučim se od besa i tuge. I dokle više? Ne zaustavlja ih niko, ni policija ni komunalci, a svega nam toga fali. Pa zašto ih ne pomere u neku uvalu sa strane, makar toga imamo", kaže Hvaranin.