Mafijaško Kosovo (2): Rambuje u režiji Amerike

 

Pean piše o tome kako je francuska kontraobaveštajna služba pomagala OVK za vreme bombardovanja SRJ u navođenju aviona NATO-a na srpske ciljeve, kako su francuski agenti izvlačili s Kosova u Francusku pripadnike buduće Tačijeve lične garde, kako je šef te operacije primio odlikovanje od predsednika Širaka, noseći lažne brkove, kako se sve to događalo u vreme šefovanja generala Rondoa, ličnog prijatelja Ante Gotovine i kako francuska vojska i vojna obaveštajna služba o svemu tome uopšte nisu bili obaveštavani. Došavši na Kosovo našli su se meti OVK. U svakoj drugoj državi evropske "kvinte" angažovane na Balkanu, ovi detalji izazvali bi skandal - u Francuskoj su izazvali složno ćutanje.

Žan Incinger, ambasador Francuske u Makedoniji, imao je zadatak da iz Skoplja otvori put ka mrežama OVK i pronađe potencijalnog sagovornika. Zbog toga će on biti taj koji će pratiti kosovsku delegaciju u Rambuje. Incinger takođe raspolaže s nekoliko kontakata u krugovima oko braće Haradinaj, vojnih vođa aktivnih na Kosovu...

U to vreme u DGSE stručnjak broj jedan za Balkan je Arno Danžan (sada evropski poslanik i predsednik pododbora za odbranu u EP - prim. "Vesti"). On je u Kontraboveštajnu službu ušao 1. novembra 1994. godine da bi posle dve misije u Sarajevu postao saradnik službe i to od juna 1996. godine do septembra 1998. U oktobru 1998. godine pridružiće se službi Analize gde će se i dalje baviti Balkanom. Njegov ključni dosije tada je upravo Kosovo.
 

Otpisani Rugova

Evo kako Danžan sažima tadašnje stanje stvari (razgovor sa njim 13. novembra 2012):

"Imamo dobre kontakte sa Srbima, ali smo bez kontakata kad je reč o Kosovu. Obaveštajne informacije koje dobijamo od saveznika su slabe. U samoj službi raspolažemo s malo toga."

"Razgovor" sa Tačijem Na kraju tog dvonedeljnog perioda u Rambujeu prilazim Tačiju i oslovljavam ga na engleskom. On ne govori engleski. Razmenjujemo nekoliko reči na nemačkom. "Ja sam Tači, šef delegacije", kaže on. Jedan Amerikanac ga prekida. Francuzi nemaju uticaja u Rambujeu, mi smo posmatrači, zaključuje Danžan.

Danžan kaže da je u novembru Mišel Fuše, specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Ibera Vedrina, telefonirao Brunu Žuberu, upravniku odeljenja za strategiju u Kontraobaveštajnoj službi (DGSE), da bi mu rekao da je stvarnost na terenu na Kosovu drugačija od opisa koje daje Rugova i da Amerikanci savetuju da se (Francuzi) zainteresuju za izvesnog Hašima Tačija.

"Šta znamo o njemu?" - pita on. Pitanje je preneseno Danžanu koji konsultuje svoju dokumentaciju i nalazi samo petnaestak redova o Tačiju od kojih neke potiču iz službe Akcije.
Od samog početka 1999. godine Danžan radi u "duetu" sa Pjerom Antoanom Lorencijem. Oko njih trojica ljudi koji "udešavaju" približavanje Tačiju: general Filip Rondo u Ministarstvu odbrane, koji je prema jednom izvoru iz DGSE bio "šef gradilišta" u ovoj aferi; zatim general Dominik Šampsio, šef Operacija i dakle šef službe Akcije; takođe, Bruno Žubert, upravnik odeljenja za strategiju u DGSE, koji će imati važnu ulogu na Konferenciji u Rambujeu. Rondo pokriva veze sa CIA.

"Milošević hoće rat"

"Posle brojnih rasprava, Lorenco i ja smo uključeni u francusku delegaciju u Rambuje. U početku mi pratimo 'jugose', ali to ne služi ničemu, jer Milošević ne želi da pregovara... Zatim dobijamo zadatak da pratimo Albance s Kosova. U to vreme znamo da Mahmuti kopa rukama i nogama da postane jedini sagovornik Francuske uprkos njegovom odbijanju da dođe u Rambuje i prisustvuje susretu za koji smatra da je maskarada. Amerikanci potpuno kontrolišu pet članova kosovske delegacije. Tači čak ima jednog američkog čuvara, verovatno iz CIA. Njega obrađuje Džejms Rubin (portparol američkog ministarstva spoljnih poslova, bivši Klintonov asistent)... Mi ostajemo posmatrači. Nemamo nikakav kontakt sa njim, ni sa ostala četiri člana kosovske delegacije u Rambujeu."

"Žerar Erera, operativni šef francuske delegacije, odlazi u Beograd da bi se susreo sa Miloševićem. Po povratku on kaže: 'Milošević je toliko beskompromisan … On hoće rat.