Mafijaško Kosovo (1): Francuzi slali rakete Tačiju
Pean piše o tome kako je francuska kontraobaveštajna služba pomagala OVK za vreme bombardovanja SRJ u navođenju aviona NATO-a na srpske ciljeve, kako su francuski agenti izvlačili sa Kosova u Francusku pripadnike buduće Tačijeve lične garde, kako je šef te operacije primio odlikovanje od predsednika Širaka, noseći lažne brkove, kako se sve to događalo u vreme šefovanja generala Rondoa, ličnog prijatelja Ante Gotovine i kako francuska vojska i vojna obaveštajna služba o svemu tome uopšte nisu bili obaveštavani. Došavši na Kosovo našli su se meti OVK. U svakoj drugoj državi evropske "kvinte" angažovane na Balkanu, ovi detalji izazvali bi skandal - u Francuskoj su izazvali složno ćutanje.
Žak Širak je u jednoj rečenici definisao orijentaciju predstavnicima (Francuske) u Rambujeu: Zaobliti ćoškove! Ova namera je u skladu sa zvaničnom podrškom Francuske Ibrahimu Rugovi, koji je još u decembru 1998. bio gost u Jelisejskoj palati. Iza kulisa, pod rukovodstvom generala Rondoa i uz saglasnost Ministarstva odbrane, kontraobaveštajna služba (DGSE) priprema se za rat i počinje približavanje sa OVK koja je krajem 1998. još uvek smatrana za terorističku organizaciju.
Nije lako istraživati kakve su bile aktivnosti DGSE (Opšta uprava za spoljnu bezbednost) i njenu službu Akcija jer su obe zaštićene državnom tajnom. Ukrštanje izvora nije lako izvodljivo. U jednoj reportaži naslovljenoj sa "Tajne službe: Republika u senci", novinar Pjer Anri intervjuisao je Pjera Siramija, bivšeg pomoćnika direktora DGSE, o delovanju službe na Kosovu.
Kako je pojeden Rugova
On kaže da je Arno Danžan, bivši oficir ove službe (sada poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik pododbora za odbranu u EP) bio ključni čovek za odnose sa Hašimom Tačijem, s kojim je kontaktirao i "pretvorio ga u agenta". Tako će, uz pomoć francuske obaveštajne službe Tači šahovski rečeno, pojesti Rugovu. Tačiju je data materijalna i finansijska pomoć i omogućeno mu je da se naoruža, tvrdi Sirami.
Sa svoje strane Arno Danžan kategorički poriče da je regrutovao Tačija kao agenta francuske kontraobaveštajne službe (DGSE) i da ga je snabdevao oružjem. U istom dokumentarcu jedan trgovac oružjem potvrđuje da je Tačiju isporučio dve stotine raketnih bacača RPG7 i 1.000 raketa. Tači potvrđuje pred kamerom da je imao bliske odnose sa Francuskom: "Dobili smo vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć", kaže on. Odgovarajući na pitanje o ovoj temi, tadašnji ministar odbrane Alen Rišar kaže da se ne seća detalja, zaključujući ipak da ne veruje da je Francuska isporučivala oružje.
Sirami takođe tvrdi da je kontakt između Tačija i Danžana uspostavljen u proleće 1998.
Kontraobaveštajni dvojac
Danžan to poriče: "Ne, to nije tačno - kontaktirao sam ga polovinom marta 1999, što znači nekoliko dana pre početka NATO bombardovanja. Vremenski redosled je važan. Nije ista stvar približiti se Tačiju u trenutku kada je on postao miljenik Madlen Olbrajt, a rat postao neizbežan ili učiniti to u toku 1998."
Kako bismo smo bolje shvatili ove događaje, razgovarali smo sa nekim od njihovih učesnika među kojima su Arno Danžan i Pjer-Antoan Lorenci - dvojac kontraobaveštajne službe koji se "bavio" Tačijem. Lorenci i Danžan su prihvatili razgovor kao i to da njihova imena budu navedena, dok su drugi, koji su dali prilog priči koja sledi, želeli da ostanu neimenovani.
Lezije, jedan od agenata sekcije Akcija Kontraobaveštajne službe Francuske (DGSE), poslat je da stupi u kontakt sa ljudima iz OVK na Kosovu kako bi prikupio informacije. Odlazio je tamo u više navrata u toku te iste godine. Sa svoje strane general Rondo 1998. a možda i pre toga, upostavlja kontakt sa "velikim zverkama", važnim ličnostima OVK nastanjenim u Švajcarskoj.
Odbio susret sa OVK
Kada 6. novembra 1998, po nalogu svojih pretpostavljenih, pukovnik Ogar (Hogard), komandant za specijalne operacije (COS) bude dobio nalog da prati dosije Kosovo počne pripreme za izvidničku misiju u Makedoniji, general Rondo će mu reći da svrati u Švajcarsku kako bi tamo susreo "prijatelje iz OVK". U to vreme u Švajcarskoj je živeo Hašim Tači (od 1994. do 1998), ali i Bardil Mahmuti, zvanični portparol OVK i političke stranke LVK, zatim Džavit Haliti, Fazli Veliju i Ali Ahmeti, koji su igrali centralnu ulogu u izgradnji OVK. Da bi se upotpunila slika o vezama jednih i drugih sa OVK potrebno je dodati da je Mahmuti bio veoma blizak Socijalističkoj partiji Francuske, kako kaže Arno Danžan. Reč je o tome da je Kristijan Kastanja, specijalista za Balkan, uspostavio bliske veze sa OVK i ostalim Albancima s Kosova u egzilu, znatno pre nego što je to učinila Kontraobaveštajna služba.
- Imajući u vidu da sam bio odabran da preuzmem komandovanje budućim Specijalnim francuskim snagama na Kosovu, krajem 1998. godine kontaktirao me je general Rondo (tada savetnik za obaveštavanje i specijalne operacije u Ministarstvu odbrane Francuske) koji mi je, zaista, savetovao, u okviru priprema za moju buduću misiju na Kosovu, da uspostavim vezu, pozivajući se na njega, sa njegovim kontaktima iz OVK u Švajcarskoj. To, naravno, nikada nisam učinio, nemajući ni želju, ni interes da to uradim. Ni najmanje nisam hteo da budem instrumentalizovan ili da rizikujem da to budem! - naveo je Ogar.