Prodata Šindlerova lista

Zbirka dokumenata Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca koji je spasao više od 1.000 jevrejskih radnika iz svojih fabrika tokom Drugog svetskog rata, prodata je anonimnom kupcu na onlajn aukciji za više od 122.000 dolara.

Među prodatim dokumentima je i pismo sa Šindlerovim potpisom koje je utrlo put spasavanju Jevreja, epopeji koja je opisana u Spilbergovom filmu Šindlerova lista iz 1993. godine.

Pismo, datirano 22. avgusta 1944. godine, opisuje dozvolu koja je nemačkom industrijalcu omogućila da svoju fabriku i radnike preseli iz Poljske u Čehoslovačku, potez koji mu je, po mišljenju istoričara, omogućio da spasi svoje radnike.

Naime, Šindler je zapošljavao radnike na osnovu dogovora sa brutalnim esesovskim komandantom Amonom Getom koji je vodio koncentracioni logor blizu Plašova. U leto 1944. Getov sekretar upozorio je Šindlera da će nacisti zatvoriti sve fabrike koje nisu direktno povezane sa ratnim naporima.

Šindler je podmićivanjem i povlačenjem veza dobio dozvolu da se fokusira na proizvodnju oružja i tako preseli fabriku. Pismo, prevedeno sa nemačkog, daje dozvolu da se Adam Ziezić, radnik u fabrici, pošalje u Čehoslovačku kako bi tovario i sastavljao mašineriju neophodnu za rat. Na pismu se vidi i oznaka Šindlerove fabrike i njegov potpis plavim mastilom.

Čuvena lista radnika koji će biti preseljeni sastavljena je te jeseni. Dejvid Krou, profesor istorije na Univerzitetu ''Elon'', koji je napisao i knjigu o Šindleru, kaže da Šindler nije dobio takvu dozvolu, ''njegove liste ne bi bilo''. Osim pisma, na prodaju su bili i dokumenti o medicinskom transferu Ziezića iz Čehoslovačke u Krakov verovatno, kaže Krou, kako bi pomogao u nabavljanju lekova na crnom tržištu za novu fabriku.

Svi dokumenti, među kojima je i plan Šindlerove fabrike u Krakovu, došli su od kolekcionara iz Los Anđelesa koji ih je 2001. godine kupio od Ziezićevog naslednika.