Nečije malo, njima mnogo znači

Svako našao ponešto za sebe: Mira Marjanović sa najmlađom decom

Ova žena dobrog srca je kao i mnogo puta do sad, prepustila odluku našim novinarima u čije će ruke otići njeni darovi, sigurna da će to biti uručeno onima kojima je najpotrebnije. A, majci desetoro dece, kojima treba obezbediti odeću, obuću, hranu i školski pribor, ovaj vid pomoći je i više nego dobrodošao.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Tako je Bogdan Radulović, koji penzionerske dane provodi u Međeđi kod Kozarske Dubice, a penziju je zaradio u Nemačkoj, pokazao dobru volju i solidarnost da iz Dopisništva "Vesti" u Beogradu, odveze pakete na kućnu adresu Marjanovića, saznavši da ne postoji drugi način na koji bi ovi pokloni stigli na konačno odredište.

- Svaka čast Miri Marjanović, koja je uprkos svemu što se danas događa, izrodila toliko dece. Kamo sreće da imamo još takvih žena, spremnih sve da daju za svoju decu. Odlučio sam da za njenu najmlađu decu i đake, do početka školske godine poklonim dve do tri nove školske torbe sa kompletnim priborom, pošto ovakva porodica zaista zaslužuje pomoć, i društva i pojedinaca. Naše malo, njima mnogo znači i Miri će pomoći da svoju decu izvede na pravi put - rekao je Bogdan Radulović.

Marjanovići su se veoma obradovali ovim paketima, a posebno oni najmlađi. Raspakovavši kutije, vidno uzbuđeni, mališani su odmah u njima našli ponešto za sebe. Ono što su mogli istog časa da probaju, bile su sunčane naočare sa kojima su nam i ponosno pozirali za fotografisanje.

- Svaka pomoć mi dobro dođe, šta god da je u pitanju, jer dečici sve treba. Hvala tim dobrim ljudima koji su mislili na moju decu i obradovali nas ovom pošiljkom. Sad na jesen, imaću ukupno osmoro đaka koji polaze u školu, od toga jednog studenta i srednjoškolaca. Ostalo su sve osnovci - kaže majka Mira, dodavši:

Posla ni za lek

Otac Draško Marjanović, kaže da bi Suzana želela da posle Trgovačke trogodišnje škole, nastavi školovanje još godinu dana za trgovačkog tehničara.
- Šteta bi bilo da Suzana ne nastavi školovanje i prebaci se u četvorogodišnju školu, pošto je odličan đak. Verujte, ne znam ni sam kako ćemo joj isfinasirati i ovu treću godinu. Kada je išla na praksu, radila je po dva dana za 5 KM, samo da ima za sendvič i sok. Ljudi su se čudili, ali šta će, mora. Kada bi se našao neko da joj te dve školske godine, bar mesečnu autobusku kartu plati, mi ostali bi se snašli nekako.

Najgore od svega što čovek danas ne može da zaradi. Posla u nadnici je sve manje. Narod po selu izumire i sve je manje ljudi. Oni stariji, za koje sam radio, su pomrli, a sve je manje onih koji me zovu da im nešto uradim. Da ne govorim i o tome što se sve manje ljudi na selu bavi poljoprivredom, jer je sve neizvesno zbog nepredvidivih vremenskih uslova - saopštava Draško.

- Možete i sami pretpostaviti kako je kada imate toliko mališana. Treba ih opremiti u školu, od torbi, udžbenika i školskog pribora, pa do odeće i sendviča za užinu u školi. Sve to iziskuje poprilična novčana sredstva, do kojih nam je veoma teško da dođemo. Evo, jutros smo išli u komšiluk da kupimo nekoliko metara šljiva i zaradimo nešto, jer samo od 200 KM dečijeg dodatka, živeti se ne može. Nama treba samo pet vreća brašna mesečno da bi imala deci za hleb, da ne govorim o drugim stvarima...

Njena 17-godišnja kćer Suzana, koja je zavšila drugi razred srednje škole, kao ni najstarija Dragana, student druge godine Mašinskog fakulteta u Banjaluci, nažalost, nemaju stipendije koje bi im olakšale školovanje.

- Koliko bi nam samo značilo da imaju, pa makar i najminimalniju stipendiju, da bar mogu platiti mesečnu kartu do škole ili fakulteta... To bi nam bukvalno skinulo deo golemog tereta sa pleća. Suzane mi je posebno žao, jer je i bolesna, a odličan je đak, bez ijednog izostanka od prvog razreda osnovne škole do danas. Uprkos brojnim nevoljama naše porodice i nemaštini, ona daje sve od sebe da nas učini ponosnim i postane osoba koja će svojim trudom i radom uspeti da postane svoj čovek - istakla je ponosno majka Mira.