Zavičaj opljačkan i opusteo

- Krađa naše imovine i dalje traje i bukvalno nikada nije ni prestala. Sada se kradu drvo, crep i cigla, pa čak i voćke. Svaki put kada dođemo da obiđemo svoje kuće i grobove svojih predaka rasplačemo se od tuge i nemoći.

Telefonska centrala - I pre rata Jasenica je bila nadaleko poznato dijasporsko selo jer nije bilo porodice da nije imala nekoga u Švajcarskoj. Slogom smo finansirali put, vodovod, struju, a baš pred rat uvezli smo za to vreme najmoderniju telefonsku centralu u celoj SFRJ koja je koštala oko milion tadašnjih maraka. Sve je nestalo kao da nikada bilo nije - veli ogorčeno protojerej Zoran Petrović.

- Svaki put primetimo kako je nešto novo ukradeno - priča 61-godišnji Jovan Ilić koji od 1974. godine živi i radi u švajcarskom gradu Krojclingen, a pre pet godina je sa još nekolicinom svojih zemljaka - Blažanom Kojićem iz Vila i iz Nemačke Milenkom Mićićem iz Konstance i Radom Ilićem iz Diseldorfa, inicirao da se o svakog Svetog Pantelejmona ponovo okupljaju u rodnom mestu kako bi pokušali da ovo selo spasu od zaborava.

Upravo poražavajuća situacija koju su videli prošle nedelje naterala je dijasporu Jasenice da se samoinicijativno još jednom okupi, ali u Parohijskom domu, u centru Bijeljine kako bi sa protejerejem Zoranom Petrovićem koji je takođe rodom iz ovog mesta, videli šta i kako dalje.

- Uz stalnu pljačku, počela je i bagatelna prodaja zemlje, i to mora da se zaustavi. Jedna od ideja o kojoj bi trebalo da se razmišlja jeste možda i da se na prostoru sela, na mestu stare crkve napravi manastir koji bi postao duhovni rasadnik tog kraja, ali i svojevrsna garancija da će ovaj deo ostati srpski - veli Jovan Ilić.
 

Sloboda plaćana zlatom Spasoje Mitrović kaže da je kada je počeo rat, a Jasenica se našla u muslimanskom okruženju, većina srpskog življa odmah izbegla u treće zemlje. - Oni koji su ostali kasno su shvatili da su pogrešili i sve do kraja rata su velikim iznosima novca i zlatom plaćali svoju slobodu, odnosno mogućnost da pobegnu, mada selo nije bilo u zoni ratnih dejstava - priča Mitrović.

Njegov zemljak, 55-godišnji Dušan Vuković iz Ciriha, dodaje da je najžalosnije od svega je što lokalne vlasti u opštini Srebrenik okreću glavu na sve učestalije pljačke.
- Meni je sa kuće nedavno pokraden i crep, a do tada i sve u šta sam godinama sticao i gradio. Pa Jasenica je bilo selo koje je brojalo oko 1.000 kuća, a verujte da je u svaku uloženo najmanje po 250.000 evra. Pred rat sam uveo centralno grejanje i radijatore dovukao iz Slovenije. Eto, nisam imao prilike ni da se ogrejem - veli Dušan koji ističe da najveće probleme stvaraju ljudi koji su se tu doselili tokom rata.
 

Dve crkve U selu se nalaze i dve crkve. Nova, posvećena Svetom Pantelejmonu je tokom rata potpuno devastirana, ali je obnovljena odmah posle rata upravo zalaganjem svih meštana. Druga, posvećena Svetom Petru i Pavlu stara više od 120 godina je u očajnom stanju i treba mnogo više sredstava da bi se obnovila. Ali, ona ima sve preduslove da postane centar budućeg manastira.

- Sa muslimanima iz okolnih mesta, starosedeocima, i dalje imamo odlične odnose jer i oni i mi odlično znamo da rat nikada nikome ništa dobro nije doneo. Probleme prave ljudi došli sa strane, od Srebrenice do Konjević Polja, kojima niko ne može da stane u kraj - veli Spasoje Mitrović, predsednik Udruženja raseljenih lica Jasenica.