"Kako su od Slobe pravili Hitlera"
U razgovoru za "Vesti", koji smo vodili u Parizu, Pjer Pean objašnjava da je do Balkana došao preko - Afrike gde je otkrio da je Bernar Kušner koristio političke veze i humanitarnu reputaciju kako bi za milionske sume prodavao svoje "ekspertize".
Pročitajte još: |
Za čije interese radi Kušner?
- Zainteresovao se preko Bernara Kušnera jer je on bio jedan od aktera preoblikovanja sveta u Africi, tačnije rečeno u Ruandi, kasnije i na Balkanu. Ne znam koju bih reč upotrebio za Kušnera. Ako se bolje pogleda od kraja osamdesetih godina pa sve do 2012. godine, on uvek igra na američku kartu, uvek za NATO. Govorim zaobilazno da ne bih rekao "američki agent" jer nemam dokaza, ali konstatujem sasvim objektivno da njegova politika ide uvek u pravcu američkih interesa, bilo da je to u Africi, bilo da je to na Balkanu.
Američki interesi na Balkanu- Sve do 1990. NATO je štit pred opasnošću od SSSR-a. Posle 1990. godine taj štit će biti pretvoren u mač. Posle pada Berlinskog zida uspostavlja se nova definicija pre svega američkih interesa da se bivši sovjetski prostor svede na jedan deo i da sve ostalo - nekadašnje evropske zemlje članice sovjetskog bloka i Balkan - uđe u NATO, a to znači da njima u suštini upravljaju Amerikanci. Sve ovo ne može da se kaže i naravno zato ovu istinu treba "obući", treba je transformisati u "moralnu akciju". Za SAD je Jugoslavija bila neka vrsta kancera zbog njenog pokušaja da izvede nešto nezavisno kao što je nesvrstavanje. Dakle prva stvar je bila da se taj sistem gurne u raspad i da se onda nad njim preuzme vlast. |
Šta vas je najviše zanimalo kada je reč o Balkanu?
- Najviše me je zanimalo kakva nam je priča "proturena" preko medija i novinara koji u ogromnoj većini tokom perioda priprema za rat na Kosovu 1999. godine nisu radili svoj posao. Novinari su prihvatili ideju koju su već godinama pre toga spremili i prodavali oni koji preoblikuju svet - to je ideja o ponavljanju Drugog svetskog rata prema kojoj je Milošević - Hitler, a Srbi - nacisti. Kada čitamo tekstove iz tog vremena, u odnosu na one koji su učestvovali u tome - sramota me je što moja profesija ima isti naziv: novinar. Najvažnija stvar za novinara je da sumnja, da pokuša da dovede u pitanje ono što mu se kaže i da pokuša da vidi šta se krije iza toga.
Šta vas je najviše iznenadilo dok ste pripremali ovu knjigu?
- Ono što je zaista fascinantno to je otkriće trgovine organima i činjenica da je moglo da se dogodi da ova afera nikada ne izađe na svetlo dana da nije bilo dvoje Švajcaraca - Karle del Ponte i Dika Martija. To je neverovatno.
Smatrate da je otkrivanje te afere izmenilo istoriju?
- Da Del Ponteaova i Marti nisu otkrili šta se dešavalo bilo bi istoričara koji bi za pola veka pisali recimo o pregovorima u Rambujeu, ali ne bi imali ovako jaku materiju. Vidimo dobro danas kakve su reakcije na moju knjigu. Ako izuzmemo sitne licemerne napade, uopšteno govoreći - niko mi ne odgovara na ono što iznosim. Svi ćute, jer ukoliko bi odgovorili nužno bi morali da uđu u priču i da daju argumente. Koje argumente? Danžan i Lorenci (francuski obaveštajni oficiri zaduženi za OVK) su rekli:
"Nismo tu da držimo moralnu pridiku, ti ljudi kao svi u ratu pribegavaju ilegalnim sredstvima." Međutim, kada je reč o trgovini organima tako nešto više ne možete da kažete, ta priča onda ne funkcioniše jer više nismo u običnoj priči o mafiji koja želi da se domogne vlasti, već smo u priči o ludačkom nasilju, o ljudima koji uopšte nemaju nikakve granice.