Stefan se posle četiri meseca probudio iz kome
Posle meseci u kojima su mašine za njega disale i hranile ga, Stefan sada sam jede sladoled, pomera se u postelji, sve razume, ali još ne govori. U bolnici je dobio i nov nadimak "moj junak", jer ga tako zovu otac, majka, sestra, stric, razredni starešina, devojka i drugovi.
Posle tri meseca lečenja u kragujevačkom Kliničkom centru mladić je primljen na Kliniku za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" u Beogradu. Stefanov otac Nebojša kaže da je bolno kada se otac posle toliko vremena ponovo raduje što mu sin guta, žvaće, klima glavom, plače i razume rečeno.
"Stvari su počele da napreduju pre mesec dana. Nije to buđenje odjednom, već najpre pokret oka, pa razumevanje napisanih reči i klimanje glavom. Ali nije jeo. Već je, tri meseca od nesreće, počela da me napušta nada. Legao sam na bolnički krevet uz njega, zagrlio ga rekao mu 'sine moj, junače moj, moli te tata da jedeš. Sećaš se kad si bio mali kako sam te učio da snaga na usta ulazi. Tako si postao ovako visok i jak. Tata bi život svoj dao da staneš na noge, molim te pojedi nešto'. Mom sinu suze su se slivale niz lice. Umalo nisam umro od tuge", priča Nebojša.
Pola sata kasnije Stefan je sažvakao i pojeo kolut banane, pa celo voće. Sat kasnije pojeo je i pomfrit koji mu je doneo otac. Onda je Nebojša kupio "pola" prodavnice hrane koju Stefan voli. Sada vlada nada u kući Jovanovića.
"Dok je bio u bolnici u Kragujevcu moja supruga Mira bila je uz Stefana neprekidno, ja koliko mi lekari dozvole. Za mesto kraj njegovog kreveta neprestalno se bore stric, strina, sestre i braća, bake… Razredna ga zove telefonom, a ja Stefanu stavim slušalicu kraj uva. Plače dok je sluša kako mu se obraća sa 'moj junače, mnogo mi nedostaješ'. Stefan se očigledno seća ljudi, događaja, sačuvana mu se i sposobnost shvatanja onoga što čuje i pročita. Svaka ta sitnica za nekoga, za nas je porodična proslava", kaže Stefanov otac.
Dok mu lekari leče telo, porodica Stefanu leči dušu. Njegov 20. rođendan slavljen je u bolnici, uz tortu, mada to Stefan nije mogao da vidi. Majka ga svakoga dana masira ruzmarinovim uljem. Mala sestra ga drži "zarobljenog" u zagrljaju. Fizioterapeuti sa Stefanom rade vežbe, koje mladića koštaju mnogo bola, ali to je jedini način da se oslabljeno telo vrati u formu.
Osim mnogo strpljenja u narednim mesecima, porodici Jovanović sada treba mnogo novca za lekove i rehabilitaciju koja Stefana tek čeka. Porodična ušteđevina već se istopila. Dužnici Nebojše Jovanovića sada se kriju, ne vraćaju šta su uzeli dok je ovaj čovek imao i davao. Javljaju se nepoznati, da pomognu mladiću o kojem već mesecima priča čitav Kragujevac. Na insistiranje komšija i poznanika, Jovanovići su otvorili žiro račun za pomoć porodici da svi zajedno pomognemo Stefanu da opet stane na svoje noge.
U napadu 28. marta, Darko R. (21) udarao je Stefana drvenom palicom u glavu. Sve se desilo ujutru oko devet sati za stolom u kafiću preko puta srednje Politehničke škole. Nastavak suđenja Darku R. (21) i Nikoli Š. (20), napadaču i pomagaču, održava se sedmog avgusta.