Uvrnuti životi Staljinove dece

Ruski diktator Josif Visarionovič Staljin

Počnimo od najmlađeg sina, Vasilija. Vasilij je rođen 24. marta 1921.godine i dete je iz Staljinovog braka sa njegovom drugom ženom – Nadeždom Alilujevnom. Samo 11 godina po njegovom rođenju, majka Nadežda je izvršila samoubistvo, a istoričari beleže da je neutešnom Staljinu najveća podrška na sahrani bio upravo Vasilij koji je tešio oca i nije pokazivao neke preterane emocije.

Čudesna sudbina Staljinove ćerke

Staljinova ćerka Svetlana rođena je u periodu 28. februara 1926. U periodu od 1932. do 1943. učila se u čak 25 škola u Rusiji. Kasnije je studirala na Filološkom fakultetu, a pored književnosti opredelila se za izučavanje istorije.Iako diktator pod čijom su vlašću stradali milioni ljudi, Staljin je prema njoj u detinjstvu bio nežan i zvao je “ptičica”. Obasipao je poklonima i zabavljao je donoseći joj američke filmove.

Tinejdžerske dane obeležio je Drugi svetski rat i udaljavanje od oca. Jednom prilikom, kada je imala 18 godina, dok je postavljala sto za večeru u Kremlju, srela je Vinstona Čerčila. Imali su zanimljiv razgovor, prenosi “Njujork tajms”. Podsetimo, tokom ove posete Čerčil i Staljin su sklopili savez u pijanom stanju!

Postala je miljenica nacije, nešto kao Širli Templ u SAD. Hiljade beba dobijalo je ime po njoj. Radila je kao prevodilac sa engleskog i književni urednik. Prvi brak je sklopila sa školskim drugom svog brata Vasilija, ali se ubrzo rastala i udala se za Jurija Ždanova sa kojim je dobila ćerku. Potom je imala još jedan brak i to sa Ivanom Aleksandrovičem, koji je bio ugledni sovjetski naučnik.

Veoma je bilo zanimljivo kada je 1962. godine odlučila da se krsti u pravoslavnom hramu, zajedno sa svojom ćerkom. Neko vreme boravila je u Indiji gde se udala po četvrti put, a kada joj je zabranjeno da se vrati u Rusiju, odmah je zatražila politički azil od SAD. Tamo je izdala “Dvadeset pisama prijatelju” gde je pisala o svom ocu i životu u Kremlju, a knjiga je izazvala pravu senzaciju. Neki navode da je od nje zaradila 2,5 miliona američkih dolara. Ona je svoj peti brak sklopila sa Vilijamom Pitersom 1970. godine i rodila je ćerku Olgu. Uzela je ime Lana Peters, koje je zadržala i posle razvoda. Iz Amerike prelazi u Englesku, tačnije u Kembridž gde je njena ćerka studirala. Neočekivano se vratila u Moskvu 1984. gde je dočekana sa oduševljenjem od strane tadašnjih vlasti i odmah joj je vraćeno državljanstvo SSSR. Međutim, nije uspela da pronađe zajednički jezik sa svojim sinom iz prvog i ćerkom iz drugog braka koje je napustila. Nastanila se u Viskonsinu 1992. godine, a jedno vreme je boravila u manastiru. Umrla je 22. novembra 2011. godine od raka debelog creva, a sledeće godine je FBI skinuo oznaku tajnosti sa dokumenta o njenom životu u Americi.

Kao većina sinova elitnih članova Sovjetskog društva, Vasilij je postao pilot. Njegov avion je obaran 5 puta, a važio je za odvažnog i hrabrog pilota sovjetske armije. Otac je bio toliko strog prema njemu da mu je tek posle 12. puta odobrio čin generala.

Vasilije je voleo da pijan vozi avion kako bi pokazao hrabrost pred devojkama, pa mu je otac jedno vreme zabranio letenje.

U Lenjingradu je prvi započeo izgradnju sportskih objekata i može se reći da je najzaslužniji što su se u tadašnjoj Rusiji igrali fudbal i hokej.

Posle očeve smrti imao je maničnu želju za osvetom jer je tvrdio da je njegov otac otrovan. Ono što je obeležilo njegov vojnički i privatni život jeste poročnost prema alkoholu, koje beleži u svojim memoarima Aleksej Adjubij.

Takođe, važio je za velikog ženskaroša, a u prilog tome ide činjenica da se ženio četiri puta. Bio je poznat po organizovanju “žurki” na kojima se orgijalo, a sve ovo je užasavalo njegovog oca. Uhapšen je zbog “sovjetske antipropagande” a na suđenju je priznao i najbanalnije optužbe. Na lični zahtev je postavljen za auto-mehaničara u zatvoru.

Posle izdržavanja zatvorske kazne od osam godina, zabranjen mu je boravak u Moskvi i oduzeto prezime Staljin, pa je život okončao u Kazanju gde se otrovao od alkohola.

Sin prvenac

Jakov Džugašvili Staljin je bio najstariji sin velikog diktatora, a rođen je 18. marta 1907. godine. Detinjstvo je proveo u Tbilisiju, a diplomirao je u Moskvi na elektrotehnici.

I njegov ljubavni život je bio buran, pa se tako ženio tri puta, a treću ženu je upoznao tako što se potukao sa njenim tadašnjim mužem u kafani.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Jakov je bio pešadinac SSSR, a istakao se u borbi kod Vitebska za koju je dobio i priznanje.

Nemci su ga zarobili 1941. godine, a skoro dve godine proveo je po nemačkim koncentracionim logorima. Istorijski spisi svedoče da je Jakov hrabro branio svoju zemlju na ispitivanjima, ali da je bio razočaran u neke akcije Crvene armije.

Kada je Hitlerova vojska izgubila bitku kod Staljingrada, Crvena armija je zarobila nemačkog fedmaršala Paulusa i Nemci su želeli da ga razmene za Staljinovog sina.

Međutim, na iznenađenje svih, Staljin je odbio ovakvu razmenu, ne želeći da menja feldmaršala za svog sina, jer ga je smatrao običnim vojnikom SSSR i nije želeo da mu daje poseban tretman. Ludost ili pravi vojnički potez njegovog oca, stvar je subjektivne procene, tek, ubrzo posle ove propale razmene, Jakov je iskočio iz barake u logoru i rekao nemačkim vojnicima “Pucajte, pucajte” što su oni i učinili.

Međutim, u poslednje vreme pojavila se i druga teorija oko smrti najstarijeg Staljinovog sina po kojoj se tvrdi da nije upucan, već da se bacio na električnu ogradu.

Istoričari tvrde da je Staljin najviše bio ponosan na sina Jakova, a da mu je Vasilije zadavao najveće glavobolje zbog raskalašnog života, dok mu je ćerka Svetlana bila ljubimica.