Frula se vratila među Srbe

Jednostavno, veliki je raskorak između svetskog kvaliteta zvuka frule koji se razleže prisloničkim poljem u toku održavanja manifestacije i organizacije okupljanja frulaša iz cele Srbije koja nikako da preskoči plot kojim je omeđen atar sela Prislonice. No i mali i veliki propusti organizacije nisu ništa u odnosu na umeće i virtuoznost frulaša koji su se nadmetali za titulu najboljeg, a koja je ove godine, po mišljenju stručnog žirija, zasluženo pripala Nikoli Đokiću iz Kragujevca.

Vojislav stigao iz Malmea Sabor frulaša u Prislonici je prilika da se okupe najbolji frulaši iz Srbije i da se predstave majstori koji prave najbolje frule. Jedan od njih je i Vojislav Pajović, Čačanin koji već 41 godinu živi u Švedskoj, u Malmeu, ali do sada nije propustio nijedan prislonički Sabor frulaša. - Frule pravim u Švedskoj od drveta šljive i bagrema koje ponesem iz Čačka. Naravno da mi nije do zarade, ali volim kada frulaši priđu mom malom štandu, probaju zvuk frule i kada znam da je moja frula u rukama pravih umetnika. Posebno me raduje kada deca sviraju, a jedan od njih je i sedmogodišnji Aleksandar Dimitrijević iz Brusa - kaže Pajović.

- Kada je žiri pročitao odluku bio sam presrećan jer je za nas frulaše pobeda u Prislonici isto što i priznanje Oskar za glumce. Jednom prilikom Bora Dugić je rekao da je sviranje na fruli zapravo šapat duše frulaša i ako je tako, onda je jasno da sam ovom prilikom bio najnadahnutiji. Proglašen sam za najboljeg među najboljim frulašima Srbije, ali mi je žao što na pobedničkom postolju ima mesta samo za jednog jer su o pobedniku odlučivale nijanse - kaže za "Vesti" pobednik Nikola Đokić u nadi da će se jednom i njegovo ime u narodu pominjati kao ime čuvenih frulaša Save Jeremića i Bore Dugića.

Bora Dugić, neprikosnoveni kralj frule među frulašima i ovogodišnji domaćin Sabora frulaša, nije krio zadovoljstvo onim što je čuo od frulaša takmičara, među kojima su uglavnom bili mlađi frulaši.

- Sabor frulaša u Prislonici je organizovan sa ciljem da se frula kao instrument otrgne od zaborava. Na početku smo imali veliki problem da u Srbiji pronađemo dobre frulaše koje smo molili da dođu u Prislonicu i oni su mahom bili stari ljudi. Međutim, zahvaljujući baš ovom Saboru frula se vratila među Srbe, a posebno među mlade i to je najveća vrednost onoga što je rađeno proteklih 26 godina -ističe Bora Dugić.