Svet kao elektronski logor (4): Robovi Gugla

 Prvi globalni pokušaj čipovanja ljudi dogodio se 2004. godine, kada je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila visokotoksičan i kancerogen VeriChip, koji je trebalo da zameni zdravstvene knjižice i datoteke. Tada su se pobunila građanska udruženja i udruženja za promovisanje ljudskih sloboda, promenili su mu namenu, pa je postao obavezan za kućne ljubimce i stoku.

Da su ga ipak poturili pod kožu i ponekom čoveku, govori primer Danca Mogensa Tindhof Honora, koji je 2011. godine tužio tamošnju bolnicu "Aleksandra" zbog tajnog implantiranja mikročipa u njegovo telo, prilikom operacije grudnog koša i pluća. U to vreme ova bolnica je bila državna, pod upravom ministra zdravlja Danske. Nakon operacije pluća nesrećni čovjek je čuo glasove, mislio je da polako ludi i stalno je iskašljavao krv iz pluća. Zbog svega toga bojao se za svoje zdravlje i odlučio je u istoj bolnici obavi detaljni pregled, ali su mu odgovorili da on nikada kod njih nije ni bio na operaciji. Na kraju ga je primila bolnica Maunt Elizabet, u kojoj mu je otkriven mikročip u plućima, koji je odstranjen hitnom operacijom.

Kontrola interneta Gugl, koji je odnedavno postao vlasnik Motorole, naime, na sve moguće načine pokušava da obezbedi potpunu kontrolu nad internetom. Iako ova kuća do sada ima zaradu od 90 odsto kompletnog internet prometa, čini se da nisu zadovoljni.

Mikročipove je u žižu javnosti početkom 2012. godine vratila kompanija "Proteus didžital helt", koja je dobila odobrenje američkih i evropskih zdravstvenih agencija za početak prodaje i distribucije digitalnih čipovanih tableta za koje se tvrdilo da će imati ulogu digitalnog lekara. Tako bi njihovi korisnici postali lake mete za praćenje pomoću malog čipa, relativno jeftine i pristupačne tehnologije.
 

Prošle godine je i promoter opasnosti od globalnog zagrevanja Elizabet Mun zahtevala od američke vlade da donese odluku da se sve novorođene bebe prisilno mikročipuju kako bi se osiguralo da anonimnost bude nemoguća. Ovaj predlog koji podseća na praksu nacističkih logora, u kojima su zatvorenici tetovirani sa pet cifara da bi se mogli identifikovati, Munova je objasnila:

- To bi bilo postavljeno na svakog pri rođenju. Usmerite skener prema nekoj osobi i imate sve informacije o njoj. Uklanjanje anonimnosti omogućilo bi identifikaciju ljudi u borbenim i neborbenim operacijama.

Guglova Motorola nedavno je iskoristila Proteus projekat kao odskočnu dasku za stvaranje novog čipa koji će se navodno svideti svim ljubiteljima visoke tehnologije i zaštititi njihove aparate od hakera. Motorola tvrdi kako će u odnosu na njihovu vitaminsku čipovanu tabletu, sve ostale tehnike nalikovati onima iz kamenog doba. Takozvana vitaminska autorizacija podrazumeva da korisnik proguta čip obložen vitaminima, pa je on i zdrav, a čim čip dospe u želudac, njegov telefon ili tablet će ga prepoznati u tren oka. Čip služi kao zaštita od krađe identiteta i hakovanja vaših elektronskih uređaja.

Motorola je objavila i kako uskoro u prodaju kreće Gugl Glas koji objedinjuje sve najmodernije elektronske gadžete, od tableta, mobilnih telefona, GPS-a, internetovskog provajdera, fotoaparata i kamere do činjenice da s ovim uređajima ljudi u potpunosti gube svoju privatnost. Ukoliko Motorola uspe da proturi ovaj izum ljubiteljima novih elektronskih spravica, Gugl će kontrolisati šta jedemo, kupujemo, gde se krećemo, sa kim se družimo, šta čitamo, šta gledamo i tako ceo svet pretvoriti u svojevoljne robove.