Skandal pedofila čuvan od javnosti

Istrazi je takođe rečeno da je posao sveštenika Brajana Lukasa devedesetih godina bio da "ohrabri" sveštenike-pedofile da daju ostavke, u pokušaju da im se ograniči pristup deci.

Neke od Mekalindenovih žrtava u istrazi predstavlja Marija Gerači. Ona je svešteniku Lukasu predočila da je po crkvenom protokolu iz 1993. predviđen "tajni proces koji bi diskretno vodio računa o optužbama". Ona je kazala da je takav stav omogućio da "skandal ostane zadržan u kancelarijama crkve".
 

Sveštenik Lukas odgovorio je:
- Do određenog nivoa, jeste. To potiskuje logičan put da se ide na javni proces.
Gospođa Gerači je kazala da je davanje sveštenicima mogućnosti da se povuku i izbegnu policijsko gonjenje predstavlja "ozbiljan problem".
 

Sveštenik Lukas je kazao da "imajući u vidu da bi (proces) mogao da ide pogrešnim putem, moguće je bilo bolje ići na policiju". On je kazao takođe da, iako crkva nije bila savršena u odnosu prema optužbama o zlostavljanju, stvari su se promenile nabolje.
 

Istražnoj komisiji je rečeno da je A. J, žrtva Mekalindena, želela da svešteniku-pedofilu bude zabranjeno da izlazi na ulice, da mu se zatvori svaki pristup deci i da bude pod prismotrom u kućnom pritvoru. Sveštenik Lukas je posvedočio je da nikada nije čuo za kućni pritvor takve vrste.
 

Istraga je saznala da je A. J. bila predana vernica u crkvi i da je prišla sveštenicima seniorima da potraži savet u vezi sa zlostavljanjem. Istraga se nastavlja.