Mora da pojeftini sve: Hleb, ulje, mleko

Naime, svi poljoprivredni proizvodi koji su inputi u proizvodnji najvažnijih namirnica ove godine su i upola jeftiniji nego lane. Stoga bi hleb,testenine, ulje, šećer... po svaku cenu morali pojeftiniti, a toga nema ni u najavi.

Pšenica je ove godine rodila rekordno – procenjuje se čak tri miliona tona – ali poljoprivrednici za nju dobijaju oko 17 dinara, ako izuzmemo više nego skromnih 59.500 tona koliko je država od njih kupila po 20 dinara kilogram. Početkom septembra prošle godine pšenica je na domaćem tržištu koštala 26,5 do 27,10 dinara, bez PDV-a.

Shodno tome, pojeftinilo je i brašno. I to dobrano. Pre nekoliko meseci koštalo je 35 do 38 dinara, da bi krajem maja palo na oko 32 dinara. Sada je kilogram došao na 24 dinara, a očekuje se da će vrlo brzo, kada u proizvodnju uđe ovogodišnje hlebno žito, brašna biti i za 22 dinara, bezmalo upola jeftinijeg nego s početka godine.

Kukuruz je trenutno na Produktnoj berzi najjeftniji u više od godinu dana, odnosno od marta 2012. godine. Ovih dana kilogram žutog zrna košta 18,3 dinara, bez PDV-a, a prošlu godinu završio je s 27,4 dinara kilogram, a u avgustu je koštao 28 dinara. Uljaricima je takođe srozana cena. Prerađivačka industrija još nije obnarodovala otkupne cene suncokreta i soje, ali se spekuliše da bi suncokret po toni mogao biti tek 305 evra, a soja ni toliko. Podsetimo, u avgustu prošle godine suncokret je na Berzi koštao 58,3 dinara kilogram, a i otkupljivači su ponudili otkupnu cenu za rod 2012. od 55 dinara, s PDV-om. Soja lanjskog roda je na berzanskom tržištu startovala sa čak 75,6 dinara kilogram, a ako se sadašnje spekulacije pokažu tačnim, paori za nju neće dobiti ni 30 dinara.

Uz sve to, cene hrane miruju, a prehrambena industrija se još hvali time da vodi računa o potrošačkim yepovima i ne diže cene. Kao izgovor za to što ih ne smanjuju služe im nestabilan kurs dinara, troškovi radne snage, a sada će im dobro doći i najavljeno poskupljenje struje. Još uvek ovogodišnja pšenica nije ušla u proizvodnju, naravno, još je u opticaju stara soja, suncokret i kukuruz, ali bi u ovoj godini potrošači morali imati jeftinije trpeze.

"Nikada, nažalost, primarni proizvođači ne određuju krajnju cenu. Njih kroje prerađivači i trgovci, koji ih često nazidaju, kreiraju visoke marže, a može im se jer u više segmenata imamo kartele" – kaže za naš list direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović, dodajući da poljoprivrednik ne prodaje svoje primarne proizvode direktno prerađivačima ili na pijaci, već se pojavljuju posrednici, nakupci koji takođe skinu kajmak.

" U celom reprolancu i jeste najveći problem zidanje cena."

Cvijanović napominje da mi ne možemo biti van uticaja svetskog tržišta na kojem je prisutan trend rasta cena hrane, ali kod nas ima dosta nepravilnosti koje utiču na to da naša bude još skuplja.

"Problem visokih cenai nestašica nije od juče već od trenutka kada je prehrambeni sektor nesmotreno privatizovan, a primarna proizvodnja ostala zanemarena. Pokidan je reprolanac od semena, đubriva, mašina, preko primarne proizvodnje, do prehrambene industrije. Izgubljeni su nekadašnji pariteti, nema više tog pravila ni osećaja za realnost" – kaže Cvijanović, i napominje da je neophodno da se vratimo ozbiljnom planiranju i bilansiranju naših potreba da bi se formirali realni pariteti, a pored svega, i povećao izvoz proizvoda većeg stepena prerade.