Parada ponosa na jesen u Beogradu?
"Ono što u ovom trenutku govore predstavnici i Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde i državne uprave jeste da postoje realno uslovi da se Prajd i održi. I ja verujem da mi idemo u tom pravcu", rekla je Paunovićeva za portal EurAktiv Srbija.
Ona je rekla da se o održavanju Parade ponosa "vrlo otvoreno" već dva meseca razgovara i sa organizatorima Prajda. Podsetila je da ta manifestacija ne sadrži samo šetnju, već i okrugle stolove na kojim će se razgovarati o svakodnevnim, životnim problemima pripadnika LGBT zajednice.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je naglasila da se u javnosti i medijima pitanje Parade ponosa često pogrešno interpetira kao uslov za ulazak u EU, umesto kao pitanje ljudskih prava.
"Kada je reč o održavanju Prajda, imam potrebu da istaknem da se vrlo često pogrešno u našoj javnosti govori o tome da je Prajd uslov za ulazak Srbije u EU, da ako ne bude održan Prajd Srbija neće ući u EU", rekla je Paunović.
Dodala je da je, međutim, to pitanje "osnovna tema i problem" ljudskih prava, pošto je reč o pravu na slobodu okupljanja i obavezi države da obezbedi to pravo svojim građanima, uključujući pripadnike LGBT zajednice.
Paunović je rekla za EurAktiv da, i pored rizika za ljudska prava koji nosi ekonomska kriza, vlasti uspevaju da ih štite i da broj slučajeva motivisanih verskom i nacionalnom netrpeljivošću stagnira ili opada, ali da je stanje daleko od idealnog.
"Daleko od toga da možemo govoriti o tome da su uslovi idealni - da su ljudska prava apsolutno zadovoljena u Srbiji. Broj nezaposlenih u Srbiji, broj dece koja žive u institucijama vam već govore da postoje problemi", rekla je ona.
Suzana Paunović je rekla da će Srbija morati da intenzivnije radi na suzbijanju višestruke diskriminacije - kršenja nečijih prava po više osnova. Od preostalih 12 preporuka Saveta UN za ljudska prava od ukupno 144 iz januara, o kojima ć se naknadno izjasniti, Srbija je prihvatila sedam, a pet nije, jer se nisu stekli uslovi za to, rekla je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.