Spalili mu i drugu prikolicu

Kako smo već pisali, proletos su još nepoznati bezdušnici podmetnuli požar i spalili malu kamp-prikolicu parkiranu uz zid porte crkve Sveti Đorđe dok je Žugić u obližnjem domu zdravlja čekao lekarsku pomoć, i uz to mu ubili psa, najvernijeg i najprivrženijeg prijatelja.
 

Naviknut na udarce zlehude životne sudbine i nemilosrđe onih koji ne znaju šta je životna muka, uz pomoć humanih i dobrodušnih pojedinaca i nekih organizacija, Žugić je posle nekoliko dana dobio novu prikolicu i skućio se na istom mestu:

- Pošto je dobio pomoć iz manastira Ostrog, koji mu je platio čak i pratioca, krenuo je vozom za Beograd, gde mu je odavno bilo zakazano neko lečenje. Ja mislim da je voz bio tek negde uz kanjon Morače, da još nije bio dopro do Kolašina, a u njegovoj prikolici je buknula vatra. Svi smo poleteli da spasimo što se spasiti može, ali ni nama, ni vatrogascima koji su brzo alarmirani, nije pošlo za rukom da išta spasemo - kao što vidite, od svega je ostala samo opaljena metalna konstrukcija - ispričao nam je jedan od monaha iz crkve Sveti Đorđe.
 

Policija i istražni organi su ponovo, kao i proletos, pokrenuli istragu, ali ovaj nesretni čovek, naravno, od toga nema ništa, čak i da se ne završi onako kako se završilo proletos kad je sve ostalo nepoznanica, baš kao i u više navrata ranije kada je trpeo napade i kamenovanje narkomana i kriminalaca koji se okupljaju u šumi na brdu Gorica iznad crkve Sveti Đorđe.

Život pun nesreće Nevesela životna priča Vidoja Žugića, da podsetimo, počela je pre gotovo pola veka u Pljevljima kada je kao četvorogodišnjak, nakon porodične tragedije, ostao sam na svetu sa bolesnom i nepokretnom sestrom. Tada mu je otac ubio majku i od tada ni o njemu ne zna i ne želi ništa da zna. Manastir Sveta trojica kod Pljevalja je posle kupio jedan mali stan u naselju Bjeliši u Baru i tu je Vidoje sa sestrom živeo do pre petnaestak godina, nadničeći i crnčeći po gradilištima. Onda su ih izbacili iz stana. Sestra mu je ubrzo umrla, a on je od tada počeo da se potuca od nemila do nedraga. Da muka i nevolja budu veći, počeo je da poboleva, pa je pre sedam-osam godina spao na štake i od tada se skrasio u Podgorici.