"Zaštita srpske imovine na KiM najvažnije pitanje u pregovorima"
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i Privredna komora Srbije organizuju u Beogradu sastanak posvećen zaštiti imovine i potraživanja privrednih subjekata iz Srbije na području Kosmeta koju su uzurpirale prištinske institucije. Željko Sertić ističe da prvi put u Srbiji postoji ozbiljan institucionalni okvir u kojem može da se deluje.
Regionalna saradnja i pregovori koji se dešavaju pod okriljem EU i kabineta Ketrin Ešton omogućuju da na ozbiljan način razgovaramo o potraživanjima i zaštiti srpske imovine na Kosovu, rekao je Serić, gostujući u Dnevniku RTS-a.
"Ono što je ozbiljan problem, veliki deo imovine srpskih preduzeća u prethodnom periodu je privatizovan na različite načine koji nisu u skladu sa zakonskim propisima", rekao je Sertić.
Procenjuje se da srpska nepokretna imovina, koja čini 58 odsto imovine na KiM, vredi 1,5 milijardi evera.
U celom svetu imovina je neprikosnoveno pravo pojedinaca i organizacija, objašnjava predsednik PKS-a i ističe da će u svim budućim razgovorima najvažnije pitanje biti upravo pitanje imovinskih odnosa, a da nakon toga mogu da se otvaraju i sva ostala pitanja.
"Situacija se bitno promenila otvaranjem Srbije prema svetu i početkom pregovora sa EU. Na taj način otvrio se prostor da Srbija kaže ovde imamo probleme, ali mi moramo da imamo adekvatne spiskove i dokaze za sve što tvrdimo, što je u nekim slučajevima teško postići, jer nema adekvate dokumentacije", rekao je Sretić.
Govoreći o saradnji u regionu, Sertić je rekao da je ona intenzivirana i podsetio na potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Privrednom komorom Republike Srpske.
"Sve firme okupljene oko PKS imale su priliku da vide kako izgleda jedna ozbiljna poseta delegacije privrednika iz Srbije. Imamo veliki broj projekata koji je na radnim grupama i krajem godine moći će da počne sprovođenje projekata u 25 opština koje gravitiraju u drinskom slivu", rekao je Sertić.
To su različiti projekti infrastrukture, međusobnog povezivanja, kulturne saradnje i, pre svega privredne saradnje, kaže Sertić i naglašava da se ne može govoriti o osnovnom povezivanju, ako ne postoje infrasturkturne pretpostavke za njegovo ostvarivanje.