Doktor mu lečio tumor rakijom i vinom

U noći između četvrtka i petka, 11. i 12. jula, grom je udario u njihovu kuću i samo sreća ih je spasla od težih posledica. U kući je bilo njih osmoro.

- Udarilo tamo gde je tanko jer se najlakše kida, to ti je - kaže Velija.

Muke po Veliji nastale su 31. decembra 2012. godine kada mu je pozlilo i kada je otišao kod pomenutog lekara. Kašljao je i izbacivao ispljuvke krvi.

- Prepisao mi je neke injekcije i lekove. Nije mi zakazao nikakvu kontrolu. Špricao sam se, pio lekove, ali sve gore mi je bilo, pa su me 14. januara moji odveli, opet, kod tog doktora. E, onda sam dobio "pravu" terapiju. Ovako piše, imate dokument: 1. Dnevno do 70 ml rakije (to rakije dva puta podvučeno) je lek i hrana. 2. Čaša vina je lek i hrana. 3. Ribe dva puta nedeljno obavezno. Evo, ima pečat i datum. Iskašljavao sam krv sve više. Nakon tri-četiri dana stanje se toliko pogoršalo da sam otišao na odeljenje PTO, gde me je primila doktorka Slavica Đorđević, koja me je poslala u specijalizovanu bolnicu u Surdulicu, gde sam primljen 14. februara i bio na lečenju do 6. marta. Iz Surdulice su me poslali za Beograd u Klinički centar, na odeljenje za pulmologiju gde sam ostao 24 dana. Kada sam se vratio iz Beograda, prepisali su mi hemoterapiju plućnog krila gde su se pojavile dve mrlje.

U Vranju sam završio terapiju za tumor, trenutno sam dobro, a do kada videćemo - priča uzbuđeno 54-godišnji Velija, koji je zamalo stradao zbog lekarske nebrige. - A doktor, sram da ga je. Bio sam u Tužilaštvu i napravio sa zamenikom tužilaštva Zapisnik o primedbi građana. Rekli su mi da samo tako može, a oni će da preduzmu šta treba.

Gore od bombe Kako je bilo priča i Nafa, a dopunjuje je Velija koji od uzbuđenja nije dobro, te sedi na krevetu, uzdišući i brišući suze. - Grom je udario u štender na našoj kući i zapalio strujomer. Bilo je strašno, svi smo bili u kući, ja i Velija, potom sin Ajnur i snaja Tatjana, kao i unuci: Nafa, Isen, Samanta i Aleks. Bilo je strašno. Ma, kakvo bombardovanje 1999. godine - kaže Nafa, domaćica kuće.

Nova nesreća snašla je njega i njegovu porodicu u noći između 11. i 12 jula kada je nad Vranjem besnelo nevreme. Velija je bio budan, kuća im je nedovršena, pa je hteo da vidi da negde ne prokišnjava jer je lilo kao iz kabla.

- U jednom momentu, bilo je oko dva, pola tri, kad je svitnulo iz pravca kasarne, oslepelo me je. Udarilo je u štender, pa preko kablova u strujomer koji je počeo da dimi. Dim u celoj kuća. Brzo smo probudili decu i izveli ih napolje na kišu, a onda smo gasili vodom. Mogla je struja da nas ubije, kažu nam posle vatrogasci - navodi Velija.

On ističe duboku zahvalnost vatrogascima koji su po pozivu odmah došli, a potom i radnici Elektrodistribucije. Otkako se razboleo u januaru ove godine, više ne radi. Ne radi niko u njihovoj kući i dovijaju se na sve načine da prežive.

- Valjda će opština nešto da pomogne, obećao Dragča Stanojković, glavni za ove vanredne situacije, a i doći će ovi naši iz Romske kancelarije. Ako ne pomognu naše je "crno naše, pa čuči" - kaže Velijina supruga Nafa.