Straćara milija od nove kuće

Da bi podigao Savsku ili Srpsku varoš i u nju uselio državne ustanove, knez Miloš je naredio Savamalcima da se odatle isele. O tome Cvetko Rajović, upravnik policije, izveštava kneza Miloša februara 1834. godine:

"Objavio sam u soglasiju suda ovdašnjeg žiteljima savamalskim da se odande sele i sojedine novo naselenije njihovo sa Palilulom, gdi ćemo u dogovoru suda ovog izići, razmeriti novim naseljenicima udobna i potrebna mesta po moguće lepo ustrojenom pravilu, o čemu ćemo pre izvršenja Vašoj Svetlosti ponizno donesenije učiniti na milostivije odobrenje".

Savamalci nisu hteli da napuštaju svoj kraj, svoju Savu. Kada je posle jedne godine rok za iseljenje istekao, Miloš je bio veoma ljut. Da bi se njegova naredba izvršila bez odlaganja, on je poslao svoje momke u Savamalu, a oni, kako je opisao dr Vartolomej Kunibert, knežev lični lekar, "pesnicama i petama sravniše sa zemljom za nekoliko časova ove straćare, ispletene od pruća i izlepljane zemljom. Njihovi

Abadžijska čaršija Iznad Savamale, kod Zelenog venca, nalazila se nekada Abadžijska čaršija, a Branislav Nušić, hroničar Beograda objašnjava kako je dobila ime: "Tu je nekada, tridesetih godina (19. veka), bila velika livada knez-Miloševa, a abadžije (suknari i krojači narodne nošnje) su bile u varoši, u turskoj čaršiji. Knez Miloš parceliše svoju livadu i natera abadžije da se tu nasele, od kojeg doba dobi ulica ime Abadžijska čaršija. Docnije, kad su abadžije kao zanat izumrle, ulica dobija ime kraljice Natalije s obzirom na to što je u istoj kraljica nazidala i svoju crkvu".

vlasnici su prešli u nove kuće u Paliluli, ponevši sa sobom nešto od nameštaja.

U podne istoga dana Savamala je predstavljala gomilu truleži i razvalina. A potpaljena vatra uništila je i poslednje ostatke".

Potom je knez Miloš podigao konak za svoje sinove i park, gde je kasnije bilo Ministarstvo finansija, pa Veliku kasarnu, u kojoj je tokom 1920. zasedala Ustavotvorna skupština, Šivaru, koja je najpre bila artiljerijska kasarna, posle Zavod za šivenje vojne odeće, Đumrukanu na Savi, carinarnicu koja je postala i prvo pozorište, i, konačno, Veliku pivaru, u kojoj je 1858.

Svetoandrejska skupština dovela Miloševog sina Mihaila na vlast. Knez Mihailo je kasnije podigao Vaznesensku crkvu i Višu žensku školu, a njegov naslednik knez Milan zgradu Železničke stanice i Narodne skupštine, u kojoj je 1912. godine objavljen Prvi balkanski rat.