Tozovac: Ništa od škole za talente
- Bilo je zaista predivno, dobio sam dobre kritike i komplimente, a i ja sam zadovoljan. Ali, ukoliko bih se odlučio da ponovo pravim koncert, moralo bi da se desi nešto novo, da to bude drugačija predstava. Novih pesama nemam, ali ponudu za novi prostor dobio sam još lane. Naime, direktor Kombank arene posle mog koncerta dao mi je vizit-kartu i rekao da su mi vrata širom otvorena. Malo sam se štrecnuo, jer za mene je to mesto ogroman, velelepni prostor - kaže Tozovac i dodaje da ima još jedan razlog zašto ne želi ništa da obećava.
Farma svuda oko nasDa li ste pratili rijaliti šou program? |
- Malo sam i sujeveran, ne bih da baksuziram. Pre nekoliko godina, posle duže pauze, moj kolega Mile Bogdanović je održao koncert u Domu sindikata. Na kraju je publici obećao da će ponovo družiti, ali ponovnog susreta nije bilo. Pre godinu i po dana Mile je umro.
Vi ste pevač, harmonikaš, kompozitor, ali i pesnik. Pripremate li novu knjigu poezije?
- Pesama imam na pretek. Odavno pišem i ne mogu da stanem. Inspiracija nadolazi, ja beležim, bez toga ne mogu. Izdavač, kragujevačka Prizma, odnosno njen direktor, a moj prijatelj Tanasije Katanić, stalno me tera da odaberem i pripremim pesme koje će se naći u drugoj knjizi. Lenj sam, treba mi vremena da sve sredim. Nadam se, ako Bog da, da će do kraja godine biti i nova knjiga.
Ima li šta novo po pitanju škole za muzičke talente?
- Čini se da je ta ideja propala. Nije bilo razumevanja, akcije. Žao mi je samo što mnogi pametuju i okreću glavu čim se pomene estrada. Kao da je to nešto najgore na svetu. A zna se da je poreklo te reči od "la strada" što znači put. Svi mi imamo svoj put kojim koračamo, na kome se borimo. I u svetu su se mnogi vinuli u vrh upravo sa estrade. Eto, Ronald Regan je bio osrednji glumac, a postao je predsednik Amerike.
Da li ste se obratili gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu za pomoć oko dobijanja prostora?
- Nagovarali su me da idem do njega, ali nisam. Ne poznajem ga, a nije bilo prilike da se susretnemo. Pričao sam o školi i sa Mrkonjićem, pre toga i sa Tadićem, dok je bio još na vlasti. Ali, mrka kapa. Šteta, jer bi dovoljno bilo da nam se da neki napušteni prostor, čija adaptacija ne bi mnogo koštala, a Beograd bi dobio fino mesto na kojem bi se gajila umetnost, negovali i okupljali pevači, pesnici, slikari... Takvo mesto, ta školica kako je ja nazivam, bila bi lek za dušu mnogima. Eh, da sam mlađi...
Šta bi onda bilo?
- Onda bih okupio ljude koji znaju, umeju i slično razmišljaju kao ja. Radili bismo sa nekolicinom pevača i harmonikaša, nastale bi neke nove zvezde. Kažem, harmonikaša, jer je to moj instrument, na njemu može sve da se muzički otprati. Ali, kasno je, ne mogu ja to više u mojim godinama.
CD sa najvećim hitovima- Grand će uskoro objaviti album sa mojim najvećim hitovima. Sve sam ponovo otpevao jer su pesme dobile nove aranžmane. U tom poslu svojski se potrudio i pomogao mi Dušan Simović. Ostalo je još da snimim dve-tri pesme. Nadam se da će s jeseni CD biti na tržištu. Inače, o albumu sa novim kompozicijama ne razmišljam. Znate, ni Betoven nije celog života pisao samo IX simfoniju, pa ne mogu ni ja tek tako da napišem pesme koje će nadmašiti one stare. A bilo šta da snimam ne pada mi na pamet.
Čista desetka- Svaka čast za TV muzička takmičenja Zvezde Granda i Prvi glas Srbije. Njima dajem čistu desetku! Sjajna zamisao da se regrutuju mladi talenti, to je nešto apsolutno suprotno od Farme i sličnih sadržaja. Da se ne lažemo, kandidati koji se prijavljuju na te audicije nisu samo daroviti, već imaju neko iskustvo, kale se oni pevajući po kafanama i klubovima. A i gde bi drugde?! Ipak, iz velike gomile nada i talenata najbolji uspevaju da steknu naklonost žirija, koji je takođe za svaku pohvalu, odgovarajući, i milionske publike, pa tako sebi prokrče put ka dalje - smatra Tozovac. |