Veštak: Karadžić nije imao nadležnost za Srebrenicu
"Isključivu nadležnost", po Radinovićevim rečima, imali su Glavni štab i Drinski korpus VRS, koji je napad izvodio, a Karadžić je "dobijao izveštaje", ali se nije "direktno mešao" u operaciju, osim što se 9. jula 1995. "saglasio da se uđe u grad".
Karadžićevu Direktivu 7 iz marta 1995. da VRS u Srebrenici "stvori nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti bez ikakve nade u dalji opstanak i život stanovništva", Radinović je nazvao "najopštijim aktom" čiji se "najveći deo ne izvrši". Posle pada Srebrenice, Karadžić je naredio uspostavljanje civilne vlasti i propisan odnos prema ratnim zarobljenicima, izjavio je veštak.
Radinović je izjavio i da nije našao dokaze za optužbu da je stanovništvo Srebrenice bilo prisilno proterano, niti da je Karadžić znao za ubijanje zarobljenih Muslimana.
Optužnica Karadžića (68), tadašnjeg predsednika RS, tereti za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu, kao i za prisilno premeštanje žena, dece i staraca.
Penzionisani general Vojske Jugoslavije Radinović negirao je i optužbu da je VRS, pod Karadžićevom kontrolom, terorisala stanovništvo Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada. Radinović je precizirao da je u gradu bilo "50.000-70.000" pripadnika ABiH, što je bila "ogromna gustina na tako malom prostoru". Po ekspertovim rečima, teško je bilo razmestiti tolike snage u gradu, a ne narušiti princip zaštite civilnih područja i objekata.
"Cilj Prvog korpusa ABiH bio je da kontroliše ceo grad, deblokira grad" i spoji se sa snagama na Igmanu i centralnoj Bosni, posvedočio je veštak. S druge strane, Sarajevsko-romanijski korpus VRS je imao cilj da "održi Prvi kopus ABiH u blokadi", zato što bi njegovim spajanjem sa snagama van grada "rat bio izgubljen za Srbe".
Radinović je ocenio da je "blokada snaga od SRK VRS bila potpuno legalna i legitimna". Broj "statičnih legitimnih vojnih ciljeva" u Sarajevu, ekspert odbrane procenio je na "2.200", dodajući da su legitimni ciljevi bili i prostori kojim su se u gradu kretale trupe i vozila ABiH. VRS je "uzvraćala na vatru" ABiH iz grada i "nije bilo jednostrane vatre" radi terorisanja stanovništva, tvrdio je svedok.
Na Karadžićevo pitanje da li je pronašao ijedno njegovo naređenje za "agresivno" i "nezakonito postupanje" prema Sarajevu, Radinović je odgovorio negativno. "Naprotiv, našao sam vaše naređenje za restriktivna dejstva". Svi civilni objekti koji su korišćeni u vojne svrhe bili su legitimni vojni cilj, izjavio je Radinović, sugerišući da su komandanti ABiH bili dužni da civile uklone iz zone svojih dejstava u Sarajevu.
Karadžićev veštak rekao je i da je VRS, tokom rata u BiH, sprovodila "defanzivnu strategiju", u cilju odbrane teritorija na kojima su Srbi bili većina.
"Cilj muslimanske strane bio je da je očuva celovita BiH, a to nije moglo bez vojnog poraza druge dve strane...Po definiciji, to je ofanzivna strategija", kazao je Radinović.
Ofanzivnu strategiju Armije BiH, Radinović je nazvao "preambicioznom", s obzirom na njenu snagu, zbog čega je stalno pozivala na stranu intervenciju, koja se "na kraju i desila".
"Vi ste često govorili da cilj VRS nije pobeda i poraz druge strane, nego očuvanje i odbrana svoje teritorije", kazao je Radinović, dodajući da se strategijom VRS "ne može dobiti rat, ali se može odbraniti".
Bivši lider bosanskih Srba optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, sa teritorija na koje je vođstvo na Palama polagalo pravo. Generala Radinovića, sutra će unakrsno ispitivati tužioci. Karadžić je optužen i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1995.