Kako žive Srbi na administrativnoj liniji sa KiM
U selu Borovac na administrativnoj liniji više je spomenika nego živih ljudi. Mediji su prvi put posetili dvadesetoro meštana tog mesta kada je prošle nedelje Žandarmerija pucala na naoružane Albance koji već godinama kradu drva. Ističu da ih je zaboravila i država.
"Imam 46 godina, koliko pamtim, ovde nikada niko nije došao ni od političara, ni od poslanika, ni od predsednika opštine", ističe stanovnica Borovca Olivera Pavlović.
Do većine sela uz administrativnu liniju zaista se teško stiže. Kod sela Borovac prestaju asfaltni put i strujni dalekovod. Bez pomoći meštana ne možete ga ni naći, jer ne postoji tabla na ulazu u selo. U njemu su ostali samo stari i oni koji nemaju gde da odu. Jedina veza do civilizacije je neosvetljen brdski put dug tri kilometra.
Udovica Milosava Jović odgaja dvoje dece i želi da ostane u Borovcu. Ipak, zima je često navodi da se predomisli. Milosava objašnjava da kada treba da leči decu mora da ih vodi peške ili da uzme taksi ako je u mogućnosti, ili da zamoli nekog komšiju da je poveze.Brat je posećuje jednom mesečno. Posle nedavnog upada Albanaca, teško je održati miran san.
Aleksandar Vasiljević priča kako deca idu u školu tri kilometra peške u oba pravca, i da se nikada ne zna ko će da izađe iz šume. Neki Borovčani priznaju da bi se preselili odmah i ističu da su potrebni i ekonomski i demografski razlozi da bi ljudi ostali u tim selima.
"U svakom slučaju, manja je investicija napraviti puteve i dobre prilaze do tih sela nego što je nastala šteta od seče šuma. Ali ta šteta je već nastala. Hajde da bar sada uradimo nešto za budućnost tih ljudi koji su najhrabriji ljudi", kaže predsednik opštine Kuršumlija Rodoljub Vidić.
Država je trenutno orijentisana na stanovnike u rečnim slivovima u blizini putnih koridora, kažu demografi. Oblasti u kojima preovladava staro stanovništvo rizične su za ulaganje.
"Očigledno da država trenutno nema snage, ne samo trenutno, već duži niz godina. Nisu nepoznati metodi za to da se stanovništvo očuva upravo u ovim bitnim delovima. Zato je rešenje pre svega u strateškoj odluci države da se bori za te regione, što je jako vitno", objašnjava Vladimir Nikitović iz Instituta društvenih nauka.
Između dva popisa, 2002. i 2011. godine pogranična sela su izgubila polovinu stanovništva. Istorijsku sličnost sa ovako brzim gubitkom demografi porede sa migracijama sa Kosova i Metohije tokom osamdesetih godina prošlog veka.