Vlasnici lokala u Starom Merkatoru preuzeli palicu

Stari Merkator - ruglo grada i mesto od koga Novobeograđani noću zaziru

Prošle nedelje pisali smo o tome kako je Stari Merkator od simbola elitne trgovine i kulture postao ruglo grada i mesto od koga Novobeograđani noću zaziru. Kako je ova priča o nekada reprezentativnom objektu Novog Beograda odjeknula u medijima, javili su nam se i stanovnici ovog dela grada u želji da saznaju da li će i kada Stari Merkator biti renoviran, a za početak čistiji i uređeniji.

Iz opštine Novi Beograd još čekamo pisani odgovor, ali kako su nam rekli nemaju nikakve informacije o ovom objektu. Zbog toga smo odgovor pokušali da dobijemo od vlasnika i zakupaca lokala.

Ljubinko Kuvekalović, vlasnik novootvorenog kafića na ulazu u Stari Merkator i zakupac menjačnice u ovom tržnom centru kaže da se Udruženje vlasnika Starog Merkatora, koje je osnovano pre godinu dana i broji više od 60 članova, u više navrata obraćalo Opštini Novi Beograd za pomoć, ali da su naišli na zatvorena vrata.

"Obraćali smo se predsedniku Opštine Novi Beograd, Aleksandru Šapiću, kako bi nam pomogli, međutim, oni se ograđuju i govore da nemaju veze s tim. Da je njihovo samo do stepenica. Čak ni stepenice nisu hteli da održavaju. Tražili smo pomoć, pošto je ovde nekada funkcionisao hidrant. U zadnjih deset godina ne radi ni jedan, svi su razbijeni i počupani. Samo je jedan u funkciji u okviru pijace. Međutim, oni ovo ne žele da operu i ovde je katastrofa. Rekli su nam da smo mi kao vlasnici ili zakupci dužni da to održavamo, da radimo šta hoćemo i da njih to ne zanima. Obraćali smo se sto puta i onda smo rešili da nešto pokrenemo i sredimo", rekao je Kuvekalović i dodao da postoji i veliki problem bezbednosti unutar zgrade, pa se neretko dešava da lokali budu obijeni.

Kako je problem rešen pre osam godina?

Na sajtu Opštine Novi Beograd objavljen je tekst iz juna 2005. godine u kome se može pročitati kako je tadašnji predsednik opštine Željko Ožegović s ponosom otvorio u prizemlju zgrade “Jugocentra”, Palmira Toljatija 7 novi tržni centar nazvan “ Stari Merkator”, u kome se, kako se navodi u tekstu, nalazilo 45 lepo uređenih lokala.
Predsednik je tada istakao da je Opština uvek spremna da podrži ovakve projekte.
"Prostor u kome je otvoren tržni centar dugo je bio prazan i zapušten, pa je ovo primer kako se to može rešiti. U Novom Beogradu još ima ovakvih mesta, i treba podržati preduzetnike koji će omogućiti ljudima, jer se pokazalo da za to ima dosta zainteresovanih, da otvaraju prodavnice", rekao je tada predsednik Ožegović.

Prema njegovim rečima, vlasnici pojedinih lokala su se udružili i odlučili da stvar preuzmu u svoje ruke.

"Sada zatvaramo ulaz. Malo, malo pa se desi da se obije neki lokal. Meni su menjačnicu dva puta obijali. Ima puno narkomana i hodnici su prepuni šriceva. Po celu noć ulaze, i nema onoga ko ovde može da ih pohvata. Bilo bi potrebno sto policajaca jer ima sto ulaza i izlaza. Zatvorićemo ulaz kod pošte i još dva. Vidim da je mnogima drago, mnogima nije. Za sada smo uložili 6.000 evra. Nadam se da tu nećemo stati", objašnjava Kuvekalović i dodaje da dozvolu za rad nisu ni od koga tražili.

"Rečeno nam je da se sami snađemo i to smo i uradili. Skinuli smo stare reklame, očistili plafon, okrečili i uredili, da to na nešto liči. Zašto bismo dozvolili da ljudi idu u Delta siti i Ušće", navodi naš sagovornik i dodaje da su predsedniku Opštine Novi Beograd dali konkretan predlog za dobrobit svih.

"S obzirom da se ispred tržnog centra pet, šest puta godišnje održavaju sajamske manifestacije i da se za tu namenu zakupcima izdaje 30, 40 tezgi po ceni od 30.000 dinara, tražili smo da na račun Udruženja vlasnika lokala Starog Merkatora uplati 20 odsto prihoda od tog novca, a da mi prikupimo ostatak, da uradimo glavnu rasvetu, stavimo ispred klupe. Ljudi noću ovuda ne smeju da prođu. Nažalost, ni taj predlog nije prošao", kaže naš sagovornik.

U objektu postoje i delovi koji se ne nalaze ispred nečijeg lokala, ali prolaznici moraju da ih koriste kako bi prošli kroz zgradu, poput centralnih stepenica i prolaza do parkinga u prizemlju zgrade. Ti delovi nikom ne pripadaju pa su samim tim u najzapuštenijem stanju, smrde, mračni su i zastrašujući.

Jedan od prolaza u Starom Merkatoru tokom dana... Prošetajte njim tokom noći, ako smete

Grujić Ljubisav, vlasnik prodavnice zdrave hrane i pržionice kafe, koji u Starom Merkatoru radi već 20 godina, takođe član Udruženja, kaže da su se obraćali opštini više puta, ali da opština nije želela da im pomogne jer nije nadležna za ovaj objekat, sve je u rukama privatnika, a svaki lokal i gazda je država za sebe.

"Zato smo se udružili i odlučili da se organizujemo i rešimo naš deo prema pijaci. Sada jednostavno zatvaramo i potpuno se odvajamo", kaže Grujić i dodaje da su za ovakvo stanje najviše krivi vlasnici koji ne mogu da se dogovore. "Po zakonu, svako je dužan da održava ispred svog lokala, pola metra. Pošta treba svoj deo da čisti, ali neće. Takođe i lokal preko puta, ali je on izdat i vi praktično nikog nemate. Voda curi na sve strane, a centar je ruiniran sam po sebi. Potpuno je neuslovan", navodi Grujić.

Prema njegovim rečima pre 17 godina odjednom se pojavila firma koja je vlasnicima saopštila da je nadležna za održavanje. "Reč je o firmi 'Terakom' koja ima četiri čistačice i jednog majstora koji je zadužen za održavanje. Niko ne zna ko je sklopio ugovor za održavanje centra, jer on nije sklopljen sa vlasnicima lokala. Čišćenje i struju u hodniku ispred lokala naplaćivali su kako su hteli. Za jednu sijalicu plaćao sam 150, 200 dinara. Onda sam odlučio da prekinem i sad sve održavam sam. Svetleće reklame sam prebacio na svoj strujomer i redovno ih plaćam", rekao je Grujić i dodao da je ova firma nekada tri puta nedeljno čistila, a da sada žene koje čiste operu jednom nedeljno, a nekada ni toliko.

Cene lokala male kvadrature i u zabačenijim delovima zgrade Starog Merkatora mogu se zakupiti već po ceni od 100 evra mesečno, dok je za veće na atraktivnijim mestima potrebno izdvojiti od 500 i više evra.