Porodica kao Jugoslavija u malom
- Vreme brzo prolazi i čini mi se da su se moji klinački snovi brzo i lako raspršili pred gladnim stomakom - šali se ovaj nasmejani kuvar.
Već 10 godina Kramer vodi edukativnu emisiju o kuvanju i pri tom se sjajno zabavlja.
- Moja jedina prednost ili kako neki kažu, magija, jeste u tome što sve u životu radim iz ljubavi i to se oseća. Lakoća života je u praćenju sopstvenih osećanja, a ako ovo uprostimo, onda je još jednostavnije; kad sam ljut - kuvam, kad sam srećan - kuvam, kad sam tužan - opet kuvam i usput eksperimentišem isprobavajući ukuse i prave začine života - kaže dobro raspoloženi Vjeko dok sedimo na jednom novosadskom salašu.
STRUK NA MUKAMA
- Travnik je poznat po dobrom zalogaju, pa sam odmalena imao vrlo stroge kritičare. U mojoj porodici, kao i celoj bližoj i daljoj familiji sa kojima se viđam za praznike, katoličke, pravoslavne ili muslimanske, hrana je izuzetno važna, ako ne i najvažniji deo našeg porodičnog kolorita. Naime, moja porodica je Jugoslavija u malom. Majka mi je Srpkinja i zove se Ana, tata je Hrvat i ime mu je Zlatko, a moja sestra Ivana živi u Minhenu i udata je za Crnogorca. Venčani kumovi mojih roditelja su muslimani. Svi se mnogo volimo i poštujemo. Kad je katolički Uskrs, slavimo ga, pravoslavni, takođe, Božić, jedan i drugi, obavezno sa tradicionalnim kulinarskim receptima koji prate i jednu i drugu svetkovinu, a tu je i Bajram. Kod kumova smo išli na Bajram i Ramazan, pa su tu naši iftari i tako druženja i uživanja u kulinarskim specijalitetima sva tri naroda su sastavni deo mog života od malih nogu - kaže Vjekoslav objašnjavajući da su mešovita porodica prirodno uslovile njegov odnos prema hrani.
- Kad se čulo ukus jednom razigra, potreba za istraživanjem drugih kuhinja, neminovno raste. Pored toliko verskih praznika i bogatih trpeza, strada struk, ali mi ne odustajemo već uprkos višku kilograma nastavljamo da uživamo u hrani. Dakle, jasno je da nisam jak zagovornik zdrave ishrane. Pripadam onim kuvarima, koji smatraju da su sve namirnice neophodne u ishrani i zato ih mora biti na trpezi, a to je već uživanje - kaže smejući se naš sagovornik, dok uz slast tamani prženice i jogurt za doručak.
Muzički čas- Moj pristup u radu sa srednjoškolcima je sasvim drugačiji od ostalih profesora, posebno kad je reč o praktičnom delu - kuvanju. Na primer, ako radimo marokanska jela, snimim CD sa marokanskom muzikom, napravim takav ambijent i pustim im muziku. Donesem marokanske začine i recepte i onda se svi dobro zabavljamo, a još bolje učimo, odnosno kuvamo - otkriva Vjekoslav.
|
- Moja sestra Ivana obožava princes krofne i kad ona dolazi iz Minhena, u kući se priprema prava gozba za nju i zeta. S druge strane, ja sam lud za ružicama i baklavom, a mama i tata vole neke druge poslastice, tako da nikad kraja kaloričnim uživancijama - kaže Vjekoslav.
Od najmlađih godina voleo da gleda šta njegova majka kuva.
RAZVIJANJE KORA
- Imao sam tri i po godine kad je mama otputovala u Cirih na dve nedelje, na neko ispitivanje i probno lečenje migrene. Prvih nekoliko dana jeli smo samo prženice, jer su bile vrhunac tatinog kulinarskog umeća, ali nam je dosadilo i jednog dana sam mu rekao da deca moraju da jedu i supicu - seća se Vjekosav kako je preuzeo kutlaču.
- Zapanjeno sam ga gledao i rekao da je to baš prosto i da ja znam da skuvam supu. Tata mi je primakao stolicu šporetu, napunili smo lonac vodom, sipao sam vegetu, očišćenu i iseckanu šargarepu, zelen, biber, krompir i sve ostale začine i ostavio da kuva na tihoj vatri. Kad se povrće skuvalo, smućkao sam griz i mleko i umesto mamine supe sa noklicama, skuvao sam krem supu. Ona je do današnjeg dana ostala moj tajni specijalitet, koji u porodici svi volimo.
Posle je njegova baka po majci Vojka, koja je živela na selu, koristila svaku priliku da ga nauči nekom novom kulinarskom umeću.
- Sa nepunih šest godina sam naučio da mesim testo i razvijam kore za pitu, a onda se baka Nada, tatina mama, osetila izopštenom, pa me je brže-bolje ona naučila da spremam sladoled. I tako je to išlo u nedogled - priča veselo Vjekoslav.
- Život mi je bio olakšan jer nisam lutao i posle osnovne sam upisao srednju kuvarsku, zatim višu kuvarsku školu, a docnije sam položio i majstorski ispit, pa povremeno radim i kao profesor na višoj školi, ali i u marketingu Mek Donaldsa i na televiziji. Sve u svemu ja sam jedan od retkih srećnika iz mog okruženja koji radi posao u kome uživa.