Ispunjava obećanje dato ocu i dobrotvorki

HVALA OD SRCA: Porodica Božilović

 

Dočekuje nas baka Vera, koja je prevalila osamdesetu i Gordana sa ćerkama Kristinom i Aleksandrom. Vredne ruke Gordane ukazuju na sređeno dvorište, uredno pokošeno, na baštu u kojoj je posađeno od svega po malo za kućne potrebe. Tu je i različito autohtono voće, najviše jabuke i kruške. Stara kuća u kojoj još žive, sagrađena davne 1921. godine, nekako odoleva zubu vremena, mada se na nekoliko mesta u hodniku i u jednoj od dve sobe plafon delimično urušio. Sreća, pa su Božilovići u dvorištu započetu kuću, koja je bila u vlasništvu brata njihovog pokojnog Dragana, zamenili za imanje i krenuli da je sređuju.

Svaki preostali dinar, mukom zarađen od branja pečuraka i lekovitog bilja, uložen je u sređivanje velike dnevne sobe sa trpezarijom i kuhinjom, kupatila i dve manje sobe. Jednu za Aleksandru, a drugu za baku Veru. Zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti", a posebno doktorki Živojinović, Aleksandra ima sve uslove za školovanje u Hanu. Ova vredna devojka ispunjava obećanje koje je dala i svojoj dobrotvorki, pa je tako završila sa odličnim uspehom i drugi razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Božilovići su, u međuvremenu, dobili i očevu penziju od u iznosu od 10.000 dinara, taman za lekove i lečenje starije ćerke 21-godišnje Kristine, psihički obolele, čije zdravstveno stanje često varira.

ISPRED NOVOG DOMA: baka Vera i snaja Gordana Božilović

 

- Tokom školske godine mnogo učim. Neki predmeti mi idu lakše, a neki teže. Ispomažem se sa drugarcima. Za sada sve ide po planu, a tako će biti i ubuduće. Raspust provodim na selu čitajući obaveznu lektiru, ali i pisce koji me interesuju i čije me knjige opuštaju, poput Agate Kristi i njenih čuvenih krimi-romana. Kad je lepo vreme idem sa društvom na bazen u Hanu. Do sada, nije bilo mnogo vrelih dana, tako da sam više vremena provodila kod kuće. Istina, život nam se iz korena promenio nabolje zahvaljujući dobroti i plemenitosti dr Živojinović, kao i dobroti ostalih ljudi koji brinu o nama, na čemu ćemo im biti večno zahvalni - kaže Aleksandra, ponosna na svoj uspeh u školi.

Njena majka Gordana je ovog proleća počela da radi u selu, u blizini njihove kuće, kod privatnika u radionici obuće.

ZAVRŠILA SA ODLIČNIM USPEHOM: Aleksandra Božilović

- Radim po smenama. Plata je 150 evra i svaka para ide u opremanje nove kuće. Samo se nadam da će biti redovna i da neće kasniti. To nam mnogo znači. Nije lako, pošto kod kuće radim u bašti, kuvam, moram da gledam bolesnu Kristinu, Aleksandru i majku Veru... Kad ugrabim malo vremena, idem da berem pečurke i razno bilje. Iako sam zdrava i jaka, skoro mi je pozlilo na poslu, pošto radim sa obućarskim lepkom, ali ne žalim se. Svaka para nam je zlata vredna. Ove zime nije bilo snega, ali kada su tokom maja počele obilne kiše, obrušio se deo plafona u sobi. Sreća, pa Kristina nije bila tu. Uh, kad samo pomislim šta je moglo da bude... Zato se mučim, radim i jedva čekam da se uselimo u novu kuću - ispričala je Gordana Božilović.

Kupili su laminat, utičnice i utikače. Još to da postave i unesu stvari koje imaju, pa će se preseliti. Sve je okrečeno i sređeno.

- Moram da kažem da bez ljudi dobre volje iz dijaspore, a oni se znaju ko su, sve ovo nikad ne bismo postigle, niti bi Aleksandra nastavila da se školuje. Hvala im do neba. Naravno, veliku zahvalnost dugujem mom bratu i njegovim drugovima, koji su univerzalni majstori, i koji su nam sve radove završili bez dinara naknade - kaže umorna, ali dobro raspoložena Gordana.

Ispraćaju nas do kapije. Nebo se narogušilo. Iz pravca Hana grmi, odlazimo dok nam Gordana, Aleksandra i Kristina mašu. Radost i sreća izbija iz svakog delića njihovog bića.