Ponedeljak 15.07.2013.
15:35
Dojče vele

Kako žive siromašni gastarbajteri?

Siromaštvo više pogađa penzionisane gastarbajtere nego Nemce
 

Nova studija koju je objavio Institut za ekonomske i društvene nauke u okviru fondacije "Hans Bokler" pokazuje da je danas više od 40 odsto migranata u penziji pogođeno siromaštvom. To je više nego tri puta veća stopa u odnosu na Nemce.

Definicijom Evropske unije je određeno da oni koji se smatraju siromašnim ili im siromaštvo preti, žive sa manje od 60 odsto prosečnih primanja. Taj iznos je 848 evra za nevenčane osobe u Nemačkoj i 1.278 evra za parove. Studijom su posmatrani ne samo samci, već i parovi i veće porodice.

"Čak i ako jedna osoba u domaćinstvu prima više od 848 evra, a druga ne prima ništa, oboje žive u siromaštvu", kaže Erik Sajls, jedan od autora izveštaja.

Sajls uočava tri glavna razloga za visoke stope siromaštva među starijim migrantima: iako su često radili u velikim kompanijama, oni su se bavili niskokvalifikovanim poslovima i bili su slabije plaćeni. Drugo, mnogi od njih su otpušteni tokom osamdesetih, kada je industrijski sektor opao, a sektor uslužnih delatnosti porastao. Konačno, oni nisu imali mogućnost da postanu državni službenici, širokog i prosperitetnog sektora koji uopšte nije pogođen siromaštvom. Uz to, mnogi stranci su došli u Nemačku onda kada su već bili stariji i samim tim su već imali nekakvu radnu istoriju iza sebe.

"Tamo za njih često nisu nisu uplaćivane nikakve prinadležnosti“, ističe Sajls.


Teška situacija kod penzionisanih migranata nije ništa novo. Već 2006. godine, studija o siromaštvu najstarijih koju je radio Nemački institut za ekonomska istraživanja, iznela je to sporno pitanje u javnost. Sajls kaže da ono što se promenilo od tada jeste broj onih koji su pogođeni siromaštvom.

"Broj starih i siromašnih doseljenika porastao je sa 170.000, koliko ih je bilo 2006. godine, na današnjih 270.000", kaže Sajls i dodaje: "Izgleda da će taj broj nastaviti da raste".

Sa namerom da zaštiti buduće generacije imigranata od siromaštva u starom dobu, Penzioni fond nemačke države Baden-Virtemberg, zajedno sa nekim humanitarnim organizacijama i Državnom kancelarijom za integraciju, lansirao je 2009. godine projekat velikih razmera. Navodeći da su kursevi za planiranje starijeg doba doživeli neuspeh jer nisu uspeli da dopru do migranata, oni su umesto toga razvili "Mrežu za migracije i društvenu sigurnost", navodi Andreas Švarc, menadžer Državnog fonda i šef tog projekta.

Projekat je usmeren na migrante iz tri najveće grupe "gastarbajtera" – Turke, Italijane i Grke. On ih informiše o planiranju penzije i zdravstvenoj nezi. "Sistem društvene sigurnosti je komplikovan. Mi nudimo seminare koji ga predstavljaju na jednostavan način", kaže Švarc.

Državni projekat ne koristi migrantima koji su već u penziji, ali postoji i nekoliko drugih grupa koje pružaju pomoć siromašnim doseljenicima. Migranti koji nemaju drugih opcija uvek mogu da se prijave za osnovnu socijalnu pomoć, ukoliko im njihova penzija nije dovoljna. Kako Sajls objašnjava, jedan od problema je u tome što je migrante kojima je to zaista potrebno često stid da traže pomoć od države.

2019 © - Vesti online