Zašto i dalje "izvozimo" pamet?!
Bojan Aranđelović dobro zna kako izgleda sticati znanje u Srbiji i u inostranstvu. Stipendiju Univerziteta La Sapienca dobio je posle druge godine na Ekonomskom fakultetu pa je studije nastavio u Rimu. Jedan je od onih koji žele da se vrate ali je kaže za to mnogo prepreka. Od stranih diploma koje se ne priznaju do znanja koje se ne ceni dovoljno.
"Prevashodno je razlika velika u mogućnosti zapošljavanja, kao i praksi jer su na stranim fukultetima studenti praćeni od početak studija i na kraju kompanije uzimaju najbolji kadar", kaže Bojan Aranđelović iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.
Među onima koji su vrlo tražena "roba" van Srbije su matematičari. Napuštaju Srbiju manje nego devedesetih, ali i sada svake godine gubimo jedan ozbiljan istraživački tim i to odmah posle gimnazije.
"Iz te populacije se retko ko vrati u Srbiju. Posle fakulteta jedan deo odlazi s namerom da se tamo usavrše i da bi to znanje koje steknu na neki način primene ovde. Ipak mali broj se i vrati i radi u raznim institutuma", ističe Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.
Iako naš Matematički ili Elektrotehnički fakultet ne zaostaje za onima u inostranstvu a jedina razlika je na postdiplomskim studijama, 10 odsto matematičara i dalje odlazi. Razlozi nisu samo ekonomski.
"Ono što njih najviše pogađa jeste to što kod nas nisu važni rezultati koji se postižu, već partijska povezanost i dok društvo ne bude bazirano na meritokratiji to će ih tratati da odu i sprečavati one u dijaspori da sarađuju sa svojom zemljom i da se vrate", izričita je Tanja Pavlov iz Grupe 484.
Pokušaj da zadrži kontakt s najtalentovanijim matematičarima čini Srpska akadmeija nauka i umetnosti čiji Matematički institut pokušava da se sastane i pokrene zajedničke projekte s onima koji su otišli.