Umesto plate rade u logoru

Građani Srbije koje beda gura izvan granica deo su populacije veće od 20 miliona ljudi koji su u nekoj vrsti prinudnog rada, govore šokantni podaci Međunarodne organizacije rada. Da su naši ljudi radno eksploatisani u evropskim zemljama, građevinskoj industriji u Rusiji, ali i Azerbejdžanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ukazao je u jednom od svojih izveštaja i Stejt department koji napominje da se često ovakav sled događaja odvija uz pomoć trgovaca ljudima.

Naš radnik je, kako govore statistike nevladinog sektora, svaka šesta žrtva. Oni zaobilazeći Nacionalnu službu za zapošljavanje i Ministarstvo za rad, u pokušaju da zarade za preživljavanje, neretko ulaze u pakao. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da nemaju podatke o eksploatisanim i prevarenim radnicima koji su na divlje otišli jer ti ljudi znaju da su to radili na svoju ruku, pa se i ne prijavljuju.
 

- Ne samo da ne prijavljuju šta ih je snašlo, već pokušavaju da sakriju od nas da su negde odlazili, pošto su uglavnom prijavljeni našoj službi da traže posao - kažu za "Vesti" u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

 

Na sajtu Ministarstva rada je 58 agencija za zapošljavanje koje posreduju u pronalaženju posla u zemlji i van nje. Svi koji idu mimo pomenutih agencija ulaze u rizik.  U nevladinoj organizaciji Astra zabeleženo je više od 400 slučajeva radne eksploatacije u prošloj deceniji, a kako nam objašnjavaju u toj organizaciji, najčešće im se javljaju građevinski radnici koji idu u zemlje nastale iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Bliskog istoka.

 

- Za građevinske poslove naši ljudi uglavnom čuju od usta do usta i u tome ne vide ništa loše jer decenijama već odlazi iz Srbije na hiljade radnika - kaže Elena Krsmanović, iz organizacije Astra.

Ona navodi da se ljudi ne raspituju mnogo o uslovima pod kojima će raditi jer su bez posla i nemaju od čega da žive.

- Najčešće im se da na potpis lažni ugovor ili im kažu da neće odmah dobiti radnu dozvolu, već kad odu, a onda se suočavaju s prisilnim radom, oduzima im se pasoš, preta da će ubiti njih ili članove njihove porodice - priča naša sagovornica.

Kako se vidi iz podataka Astre bilo je Srba koji su radili okruženi čuvarima na gradilištima koja su opasana bodljikavom žicom. Naša sagovornica ukazuje i da se više slučajeva radne torture beleži na poljoprivrednim imanjima i poljima u inostranstvu, gde su žrtve jeftina radna snaga. Ima i radnika iz Srbije, ali je poznato da najviše stradaju naši susedi Bugari i Rumuni.
 

Globalni problem Stejt department navodi da su srpski sudovi 2012. osudili 47 trgovaca ljudima, a da je MUP Srbije prijavama obuhvatio 65 ljudi, od kojih je devet osumnjičeno upravo za trgovinu radnicima. Identifikovano je 79 žrtava, od kojih je 30 bilo prisiljeno na rad ili prošnju. Trgovina ljudima je, kako je navedeno u izveštaju o toj pojavi globalni fenomen, a samo između 2007. i 2010, u 118 država su otkrivene žrtve iz najmanje 136 država.   Žrtve i visokoobrazovani Žrtve su muškarci od 18 do 60 godina, a među njima ima ne samo fizičke radne snage, već i visokoobrazovanih. Oni dolaze u Astru za pomoć, teško priznaju šta su preživeli i uglavnom nisu raspoloženi za psihološku pomoć, već hoće da dobiju zarađeno. Sudski proces je dug i skup, za šta nemaju novca, a mali je broj izrečenih presuda, što ih demotiviše.   Traže i azil MUP nema precizne podatke koliko srpskih državljana odlazi u inostranstvo da radi na crno. Načelnik Uprave granične policije MUP Srbije Nenad Banović kaže da države EU vraćaju naše državljane na osnovu sporazuma o readmisiji, ali ne navode razloge povratka, već samo da su prekršili propise.   - Većina naših ljudi ode, radi negde dva do pet meseci na crno, a kada ih uhvati tamošnja policija, odmah zatraže azil - objašnjava Banović matricu nekih državljana Srbije koji su zarađivali duplo, radeći neprijavljeno, a potom čekajući odgovor na zahtev za azil.