Nedelja 14.07.2013.
01:42
Ž. Marković - Vesti

Tempirana bomba za Srpsku

Srpske žrtve niko ne pominje: Vojničko groblje u Bratuncu - opštini u kojoj je navodno počinjen genocid nad Bošnjacima
 

Ovo je opšti utisak u svim reakcijama na vest iz Haga u Republici Srpskoj. Vraćanje u optužnicu tačke kojom se Karadžiću sudi za navodni genocid nad muslimanima u opštinama Ključ, Bratunac, Prijedor, Foča, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik tumači se kao novi pritisak na Republiku Srpsku. Iako pravnici tvrde da je genocid u tim opštinama nemoguće dokazati, jer ga jednostavno nije bilo, niko više ne sme da isključi političku funkciju Haškog suda.

Milorad Dodik

- Čisto pravnički gledano, ovo ne mora ništa da znači jer ti propusti na koje je ukazalo Žalbeno veće mogu se gledati različitim očima. Ipak, loše iskustvo s tribunalom motiviše na oprez jer proces protiv Karadžića nije samo pravno, već i političko pitanje. Eventualna osuda za genocid u drugim delovima BiH, mimo Srebrenice, maksimalno bi zakomplikovala situaciju i podigla tenzije do neslućenih visina. Zato, ovo nema nikakve veze s pravom, jer pravno gledano, tamo genocida nema, i to se vrlo lako može dokazati - kaže, tražeći anonimnost zbog funkcije koju obavlja, pravni ekspert iz Banjaluke koji je dobro upućen u rad Tribunala.


Cilj cele priče, po rečima našeg sagovornika, jeste da se preko Radovana Karadžića izvrši politički pritisak na Republiku Srpsku kako bi se ona urušila i utopila u unitarnoj BiH.


- Ne želim da verujem u to, ali mislim da će presuda biti pravi okidač novih napada iz Sarajeva i sa strane na Republiku Srpsku, naročito ako Karadžića neopravdano osude za navodni genocid - zaključuje naš sagovornik.


Podsetimo, ta tačka izbačena je iz optužnice protiv Karadžića, ali se Tužilaštvo žalilo, a Žalbeno veće uvažilo tu žalbu i utvrdilo da je prvostepeno veće pogrešilo kada je zaključilo da nema dovoljno dokaza da su Karadžić i drugi navodni učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata imali genocidnu nameru.

Po drugi put optužen za genocid: Radovan Karadžić

Šef Karadžićevog pravnog tima Goran Petronijević smatra da je odluka Žalbenog veća uslovljena važnošću 11. jula za Bošnjake u BiH. On je ostao zatečen odlukom, a ne isključuje mogućnost da su u pozadini svega neke poliitčke okolnosti na međunarodnoj sceni. Kad dobije i pročita odluku, Karadžićev pravni tim neće imati kud, nego će morati da spremi odbranu i po toj tački optužnice.


- Uopšte nije slučajno što je odluka donesena baš 11. jula (godišnjica zločina u Srebrenici). Sve odluke koje su donesene na štetu Srba uvek su donesene nekim povodom ili nekim datumom - reči su Gorana Petronijevića.


Za predsednika Srpske Milorada Dodika dileme nema. Odluka Žalbenog veća je politička i nije nikakvo iznenađenje.


- Ovakva odluka Žalbenog veća govori o dignitetu haškog suda, koji u jednom procesu deo optužnice odbaci, a u drugom tu istu optužbu vrati. Videli smo razne nelogičnosti, kao što su oslobađanja nakon prvostepene osude od 25 godina - rekao je Dodik.
Predstavnici udruženja proisteklih iz otadžbinskog rata jednoglasni su u u oceni da nema nikakvih elemenata da se Karadžiću sudi za izmišljeni genocid u sedam opština u BiH. Oni poručuju da je jedino rešenje neka vrsta kontraudara prema svim pravosudnim institucijama koje bi da kreiraju rat na pogrešnim i netačnim principima.


Predsednik Boračke organizacije Pantelija Ćurguz tvrdi da će borci istrajati na inicijativi da se u RS formira front za odbranu nacionalnih interesa.


- Idemo prema Savetu bezbednosti sa zahtevom da se preispita odluka o formiranju Haškog suda. Nema tu nikakve pravde i pravičnosti - kaže Ćurguz.
 

Bošnjaci likuju

 

Bošnjački oficir za vezu s Hagom Amir Ahmić ocenio je da je odluka Žalbenog veća optimistički korak za koga se nada da će otići u pravcu dokazivanja genocida u BiH i van Srebrenice. On tvrdi da je genocid u drugim područjima već dokazan pred Tribunalom, iako ne postoji nijedna presuda tog tipa. Edin Ramulić, prvi čovek Udruženja žrtava rata Izvor iz Prijedora, rekao je da je vest iz Haga unela malo radosti u tužan dan.
 

- Ovo nam samo daje pomalo nade da ćemo i u drugim opštinama gde je takođe počinjen genocid dobiti tu sudsku istinu - naveo je Ramulić.


Nema genocida

 

Na više sudova u Hagu, Republici Srpskoj, Sarajevu, pa čak i u Beogradu izrečene su pravosnažne presude za ratne zločine koje su srpske snage počinile u nekim opštinama koje tužilaštvo BiH uzima za mesta gde je počinjen navodni genocid. Ni u jednoj od tih presuda niko nikada nije osuđen za genocid. Jedine presude koje u sebi sadrže kvalifikaciju genocida su one u slučaju Srebrenice, a i Međunarodni sud pravde, kao najvažnija svetska pravosudna institucija, utvrdio je postojanje genocida u Srebrenici, kao ograničenog, ali ne i u drugim delovima BiH.

2022 © - Vesti online