Ratni vojni invalid štrajkuje glađu. Zanima li koga?
"Na štrajk glađu sam se odlučio iz očaja i samo u kovčegu mogu da me odnesu odavde, jer smo i supruga i ja bez posla iako imamo dvoje dece, a jedini izvor prihoda nam je zarada od linijskog taksi prevoza kojim sam se bavio iako sam težak dijabetičar, ali nam nadležne inspekcije to ne dozvoljavaju", rekao je Aksić.
Navodeći da ima podršku kolega koji se bave linijskim taksi prevozom u gradu, Aksić je rekao da bi legalizacija linijskog taksi prevoza bila jedino rešenje za sve koji se bave tim poslom, jer drugi nemaju.
"Mi ništa ne tražimo više od toga osim da nas legalizuju, da plaćamo uredno svoje obaveze, a to što vozimo po ceni autobuske karte interna je stvar, jer svaki građanin može da bira ko će ga i po kojoj ceni prevoziti", rekao je on.
Aksić je naveo primer Čačka kao rešenje za probleme linijskih taksi prevoznika.
"Na primer, u Čačku je to regulisano tako što linijski taksisti mesečno plaćaju taksu od 5.000 dinara gradu i mirno rade svoj posao, navodi Aksić.
On je kazao da je kao vojni rezervista u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije bio ranjavan, zbog čega je proglašen ratnim vojnim invalidom sa 60 odsto oštećenja, kao i da mu država još duguje oko 2.500 evra na ime ratnih dnevnica.
Štrajkac glađu Saša Aksić je podsetio da je posle povrataka s kosovskog ratišta dobio dijabetes, i da injekcije insulina prima tri puta dnevno kao terapiju, koju je zbog gladovanja obustavio tokom dva danas štrajka.
Linijski taksi prevoz u Kraljevu podrazumeva prevoz putnika na uglavnom ustaljenim relacijama po cenama sličnim u autobuskom prevozu.